Ne, nije reč o decilitrima nego o procentima. Tačnije – procentima bruto domaćeg proizvoda koje Srbija (treba da) ulaže u zdravstvo

Zdravlje nacije

Srbija bi godišnje u zdravstvo morala da ulaže 250 miliona evra. Izgleda li vam to malo ili mnogo, možda nedostižno? Posebno ako se zna da će izgradnja “nacionalnog stadiona” koštati isto toliko. Mada nije isključeno da se ta suma i (značajno) poveća, kao što je prvobitno planiranih 150 miliona za nekoliko godina gotovo udvostručeno. Ali nije to ni važno.

0,5 UMESTO 0,3: Tih pomenutih 250 miliona zapravo – da steknemo predstavu o “redu veličina” – jedva je nešto više od desetine ukupnog državnog izdvajanja za zdravstvo. Koje je prošle godine iznosilo oko dve milijarde i dvesta miliona evra (270 milijarde dinara). Preko 90 odsto tih para potroši se na plate i materijalne troškove, tek nešto oko 150 miliona evra (0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda) ode u kapitalne investicije.
Predsednik Vučić je inače, kad smo već kod brojeva, ne tako davno izjavio kako Srbija na zdravstvo godišnje troši 20 odsto budžeta. Kao i obično – mada to već postaje komično – to nije tačno. Uopšte, Vučić je sve češće u ratu sa brojevima. U konkretnom slučaju zato što se zdravstvo ne finansira iz republičkog budžeta, tj. iz državne kase nego ima sopstvenu – Republički fond zdravstvenog osiguranja koji se puni tzv. doprinosima. Ali valjda se Vučiću činilo da bi bilo malo ako bi rekao da država na zdravstvo troši (svega) pet odsto bruto domaćeg proizvoda, tj. da to ne bi ostavilo neki utisak na glasače (jer, zbilja, pet odsto ne delije impresivno, čak iako zapravo nije malo), pa je malo pomešao “babe i žabe”.
Uzgred, kada je reč o izdvajanju za zdravstvenu zaštitu, radi pune istine valja reći da (prema podacima Svetske banke) u Srbiji još toliko koliko država, dakle novih blizu dve i po milijarde evra na lekove i lečenje potroše i građani direktno, iz sopstvenog džepa. U stvari, ovo uopšte nije nešto što bi trebalo da se uzgred tretira, podatak je zapravo alarmantan. Ako građani Srbije gotovo pet milijardi evra izdvajaju za zdravstvo, pa za te pare bi morali da dobijaju mnogo, mnogo bolju zdravstvenu zaštitu od ove koju sada imaju. U svakom pogledu.

INVESTICIJE U ZDRAVSTVO U SRBIJI IZNOSE OKO 150 MILIONA EVRA (0,3 ODSTO BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA), A TREBALO BI DA BUDU BAR 250 MILIONA (0,5 ODSTO BDP-A)

NI OPREME NI LJUDI: Koliko Srbija zaostaje najbolje pokazuje nedavna analiza Fiskalnog saveta. Koristeći podatke Eurostata, FS je upoređivao broj pojedinih medicinskih uređaja ili delova opreme na 100.000 stanovnika. Prema tim pokazateljima, dakle, kaže se u analizi, “državno zdravstvo u Srbiji raspolaže sa upola manje CT skenera, gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak tri do četiri puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE. Pri tome”, ističe FS, “čak i uz blago povećanje javnih ulaganja u poslednje dve decenije, nivo investicija nije bio dovoljan da se osetnije smanji zaostatak koji Srbija ima u odnosu na posmatrane zemlje. Štaviše, u pojedinim slučajevima (PET skeneri, jedinice za angiografiju) proširio se jaz u odnosu na zemlje CIE. Pored medicinske opreme, Srbija ne raspolaže ni dovoljnim brojem bolničkih kreveta za određene vrste nege. Premda je, prema podacima Eurostata, ukupan broj postelja na 100.000 stanovnika u javnim ustanovama zdravstvene zaštite u Srbiji nešto viši nego u zemljama CIE (oko 560 u Srbiji naspram 550, CIE, podaci za 2018), izveštaji Batuta ukazuju na nesrazmeru u pogledu raspoređenosti kreveta za različite vidove nege – višak postelja za kratkotrajnu hospitalizaciju i manjak za stacionarno lečenje posebnih bolesti. Dakle, lošija opremljenost zdravstvenih ustanova još je jedan pokazatelj nedovoljnog ulaganja države u zdravstvo”, konstatuje Fiskalni savet.
Krajem marta ove godine (NM broj 465) u tekstu “Čistoća je pola zdravlja” naročito smo naglasili loš položaj zdravstvenih radnika. Kao ilustracija naveden je podatak da su plate u policiji 30 odsto veće nego u zdravstvu. Fiskalni savet se i ovog puta pozabavio tim aspektom. “Srbija ima manji broj i lošiju strukturu medicinskog osoblja nego zemlje centralno-istočne Evrope”, zaključio je u svojoj analizi FS. “Premda lekari i drugo medicinsko osoblje nisu direktno povezani s kapitalnim ulaganjima, raspoloživost kadra i njegova struktura predstavljaju najvažniji resurs zdravstvenog sistema. Ipak, uporedna analiza sa zemljama CIE ukazuje da Srbiji nedostaju lekari specijalisti i bolje obučene medicinske sestre. Naime, Srbija je u 2018. imala oko 300 lekara na 100.000 stanovnika, što je za petinu manje nego u zemljama CIE (u proseku oko 360 na 100.000 stanovnika). Posmatrajući u strukturi, najviše nedostaju lekari specijalisti i hirurzi, dok je broj lekara opšte prakse čak i nešto viši u odnosu na zemlje CIE. Kada je reč o medicinskim sestrama i babicama (akušerke), njihov broj je čak i nešto veći nego u zemljama CIE (550 u Srbiji naspram 540 u zemljama CIE), ali se njihova struktura osetno razlikuje. Naime, prema podacima Eurostata, Srbija ima osetno manje visokoobučenih medicinskih sestara, a relativno visok broj medicinskih sestara nižeg nivoa obrazovanja u odnosu na zemlje CIE”, precizira FS.

VUČIĆ JE U ZAŠTITU NARODNOG ZDRAVLJA I ZDRAVSTVO NAJVIŠE ULAGAO NA POČETKU SVOG MANDATA 2014; POSLE TOGA SE TREND PREOKREĆE, JAČAJU IZDACI ZA VOJSKU I POLICIJU, A ZA ZDRAVSTVO OPADAJU

O-RUK: Zanimljivo je da naprednjaci nisu loše počeli. Na početku Vučićeve vladavine – možda i kao inercija iz prethodnog perioda, ali da u to sad ne ulazimo – ulaganja u javno zdravstvo dostigla su (relativni) maksimum. Naime, opet prema podacima FS, javne investicije u zdravstvu u 2014. bile su dvostruko veće nego početkom dvehiljaditih: blizu 0,4 odsto BDP-a u 2014. naspram manje od 0,2% BDP-a 2003. Nakon toga dolazi do pada. U razdoblju 2015-2018. ulaganja u Srbiji, iako su na nivou proseka zemalja centralno-istočne Evrope, javne investicije u zdravstvo beleže pad na 0,3 odsto BDP-a.
Kao što smo već pisali krajem marta, u broju 465, u 2018. vojska i policija dobile su znatno preko plana, i to gotovo 50 odsto više: umesto 21 milijarde dobili su 30 milijardi dinara. Ista praksa nastavljena je i u prošloj godini. Naime, kapitalni rashodi republičkog budžeta za 2019. povećani su za 38 milijardi dinara (sa 127 milijardi u 2018. na 165 milijardi dinara u 2019), ali je od toga najveći deo otišao na vojsku i policiju. “Prema budžetskom planu za 2019, investicije u vojsku i policiju dostići će skoro trećinu svih kapitalnih rashoda čitave države, uključujući i lokalnu samoupravu”, piše u analizi državnog proračuna za 2019, koju je takođe uradio Fiskalni savet.
Ovih dana vlast intenzivno polaže “kamene temeljce” za nove bolnice. Najpre 1. avgusta Vučić u Batajnici, a zatim posle 10 dana u Kruševcu Ana Brnabić. Vučić je takođe u petak 7. avgusta najavio da “u roku od deset dana počinje obnova i ulaganje u bolnice u Vranju, Pirotu, Kikindi i Ćupriji”. Ali, kako to lepo kaže naš narod, ne goji se prase uoči Božića.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 27. avgust 2020.