PEŠČANIK

Blam godine

Možda nije “tempirana bomba”, ali da je neki drugi razorni mehanizam ili organizam instaliran u Narodnoj banci Srbije, to posle svega izgleda nesumnjivo

Ne, ne mislim na to što je navodno – jer (verovatno) nije – guvernerka Narodne banke Srbije pobrkala srpski i bahreinski dinar. Naime, u TV emisiji “Oko” na RTS-u 27. decembra, Jorgovanka Tabaković je izjavila, kako su preneli mediji, da je agencija Blumberg dinar proglasila “drugom po snazi valutom na svetu u 2018. godini”. U stvari, “ne mogu da razumem da me neko pita da li je dinar tempirana bomba, a dinar je od strane Blumberga, nimalo prijateljski nastrojenog prema meni ili Srbiji, proglašen u ovoj godini drugom po snazi valutom u svetu”, rekla je, da budem sasvim precizan, Tabaković. Onda su se društvene mreže prosto usijale od informacija da se zapravo radi o bahreinskom dinaru. Ljudi su tražili potvrdu ili objašnjenje o čemu se radi, ali je centralna banka ostala “zakopčana do grla”. Na sajtu NBS ni reči, a biti vicešampion sveta u bilo čemu je nešto što bi, uprkos svojoj svojoj skromnosti, svako makar protokolarno zabeležio.

Mada, postavlja se najpre pitanje šta uopšte znači tvrdnja (konstatacija, procena, šta god) da je neka valuta “najjača” na svetu; kakav je tačno njen smisao. Kako se i čime meri i utvrđuje “jačina” neke valute. I, čisto zdravorazumski, kako to da je dinar jači od evra, dolara, jena… Znači li to da se devizne rezerve sad čuvaju u dinarima? Ne, svaka čast dinaru – i bahreinskom i srpskom – ali tako daleko još niko nije otišao.

U stvari, gospođa Tabaković se već jednom, u martu ove, već prohujale 2018. godine, pohvalila da je “srpski dinar druga valuta u svetu s najboljim performansama u poslednjih 12 meseci”. Otud nije sasvim jasno da li je pre neki dan prvi čovek, pardon žena NBS, samo ponovila svoju staru izjavu ili se u međuvremenu desilo još nešto novo, ali šta god da je – nije dobro. Jer, to čime se guverner(ka) hvali uopšte nije za hvalu, naprotiv. Najpre, te “najbolje performanse” su informacija upućena investitorima. Blumberg obaveštava investitore gde je najbolje da ulažu. O tome svedoči i obrazloženje pomenute ocene u kojem se, recimo, kaže da “prinosi na desetogodišnje srpske obveznice iznose 5,88 odsto, što je dvostruko više nego na mađarske ili češke hartije od vrednosti”. Ali, to što je dobro za ulagače, tj. kupce hartija jer dobijaju visoku kamatu, nije dobro za one koji se zadužuju, tačnije one koji moraju da vraćaju kredite. A to su građani Srbije. Koji, kao što se vidi – da bi pokrili troškove koje im vlast nameće zadužujući se često i nepotrebno, kao recimo za nacionalni stadion – moraju da plaćaju dvostruko veću kamatu od Čeha ili Mađara.

Nisu, međutim, samo neposredni gubici problem. Dajući visoke kamate, vlasti u Srbiji privlače novac iz banaka kojima se više isplati da ulaze u sigurne poslove sa državom nego u rizične s privredom. Zbog toga se smanjuje suma kredita namenjenih privredi, što podiže kamatne stope za preduzeća. To smanjuje investicije u proizvodne delatnosti. A to usporava ekonomski rast.

Treće, zbog smanjenja količine dinara u opticaju – koje je, osim državnim zaduživanjem, izazvano i visokom “referentnom”, tj. kamatnom stopom Narodne banke – dolazi do veštačkog smanjenja vrednosti evra. Što, opet, ne odgovara najboljem delu srpske privrede, tj. izvoznicima. Jer pogoršava njihove poslovne “performanse”, a poboljšava poslovne performanse uvoznika. Potkopavajući, još jednom, na taj način pokretače razvoja.

Četvrto, visoka kamatna stopa odraz je visokog rizika. Ljudi, firme, države, slabog kredibiliteta prinuđeni su da se zadužuju po višim kamatnim stopama tako da ukoliko se Srbija zadužuje po dvostruko višoj kamatnoj stopi od Češke, to je znak da je njen (finansijski) rejting kao zemlje znatno gori od češkog.

I konačno, peto, kao što sam o tome već pisao, jaka valuta, šta god to značilo, uopšte nije nešto čime se bilo ko u svetu hvali. Niti oni čije valute takoreći vladaju planetom to udaraju na sva zvona. Naprotiv, trude se da svoju valutu oslabe ili se ljute na druge zemlje (kao Amerika na Kinu, recimo) što namerno drže valutu potcenjenom da bi time povećavale svoju konkurentnost na svetskom tržištu. I tako stimulisale svoj izvoz i olakšavale celokupni razvoj svoje privrede.

Potpuno je apsurdno, blago rečeno, da se guverner jedne centralne banke hvali jakom valutom, a da je istovremeno privreda te zemlje tako slaba. I da, povrh toga, njeni građani 95 odsto svoje štednje drže u valutama od kojih je dinar “jači”.

Ekonomisti su, da još jednom podsetim, izračunali da je dinar precenjen za jedno 15-20 odsto, tj. da se realan, odnosno ravnotežni devizni kurs kreće oko 140-150 dinara za jedan evro. Ali tada bi naša zemlja bila još dalje od cilja “čoveka koji vodi Srbiju” i kojeg guvernerka “poznaje”, pa navodno “prepoznaje” i “kako treba da pomogne u realizaciji tog cilja”, to jest prosečne plate od 500 evra.

“Moj je posao da učinim sve da ova Srbija, koordinišući mere sa Vladom, bude mesto u kojem će i mladi rado ostajati da žive i rade”, stavila je “prst u oko”, pri kraju “Oka”, svim građanima Srbije Jorgovanka Tabaković. Sudeći baš po mladima, ona taj svoj posao, sve u “koordinaciji sa vladom”, ni izbliza ne radi kako treba.

Tako da možda nije “tempirana bomba”, ali da je neki drugi razorni mehanizam ili organizam instaliran u Narodnoj banci Srbije, to posle svega izgleda nesumnjivo.

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 31. decembar 2018.

Vučić: Tragedija jedne farse

Građani su od aktuelne vlasti zaista svašta i videli i doživeli, ali potez sa stadionom se po svojoj beskrupuloznosti zaista izdvaja. I, uopšte, kakav je smisao jednog takvog “poduhvata”? Osim ako nije da se ispuni hir predsednika Vučića
(više…)

Digitalizacija haosa

Digitalizacija je kao i svaka druga tehnologija. Kao barut, recimo. Možete da ga koristite da sagradite kuću, ali i da dignete nečiju u vazduh. Kako će biti upotrebljena zavisi od pravnog okvira u kojem se kreću građani, ali pre svega vlasti. Haos će ostati ono što je i pre bio – haos, samo u digitalnoj formi
(više…)

Srećna Nova 1989.

Kome je u interesu da se situacija sa Kosovom razvija u pravcu u kojem je krenula? Vidim interes kineskog diktatora, jasan je i interes ruskog gubernatora. I za kumove severnog Kosova ovo je vin-vin kombinacija. Ali, ima li nekoga da predstavlja interese građana Srbije? Aktuelna vlast to očigledno ne čini (više…)

Policija i privreda

Vučićeva politika je doživela poraz, ali je Vučić pobedio. Em je patriota, em mirotvorac. A kao “nusprodukt” imamo sve više korupcije, sve veće bezakonje, sve beskrupulozniju vlast, a “ispod” svega toga – sve bezočniju pljačku nacionalnog bogatstva (više…)

Brza pruga za Gruevskog

Postavlja se pitanje da li je Budimpešta krajnji cilj dojučerašnjeg makedonskog premijera, a danas lica sa policijske poternice. Na sever više ne može, na zapad još manje, ostaje mu istok. Dakle, Rusija. Gde ga čeka Mirjana Marković (više…)

Car (je) go

Vladi su puna usta digitalizacije, ali ljude kojima je ICT sastavni deo svakodnevnog života maltretira, osujećuje i – tera iz Srbije. Ni to, međutim, od “ove vlade” nije sve. Dok na jednoj strani guši privatno preduzetništvo, ona obilato pomaže državnim firmama (više…)