Policijska ili zdrava država

Ova vlast mnogo bolje plaća zaposlene u policiji nego u zdravstvu. I to toliko bolje da je ta razlika prosto neverovatna, pa ako je Srbija po nečemu lider u regionu i Evropi onda je lider po tome

 

Čisto anpasan, da li se to kod predsednika Vučića primećuju prvi znaci samokritike ili je reč o simptomima nečeg drugog? Jer evo, zabeležimo taj dan, u četvrtak 14. juna (na otvaranju fabrike Kromberg i Šubert u Kruševcu) rekao je, citiramo: “samo kod nas ima kažeš šta hoćeš i baš te briga”. Da time nije mislio, nameće se pitanje, pre svega na sebe, pošto upravo on često bez ikakvih dokaza iznosi vrlo teške kvalifikacije ili govori stvari koje se posle pokažu kao potpuno neistinite. Recimo – kad svoje političke protivnike, bez sudske presude, naziva lopovima, ili kad govori da je Srbija lider u regionu a ona na repu, ili kad kaže da će prosečna plata u 2017. biti 500 evra, pa 2017. prođe a plata ni blizu… Baš neodgovorno, blago rečeno, zar ne?

Međutim, kad smo već kod plata, ima Vučićevih reči za koje je bolje kad se ne ostvare, odnosno da se ne ostvare. Kao što je recimo ova – ponovljena i na pomenutom događaju u Kruševcu – da će plate u javnom sektoru do kraja godine biti povećane za (najmanje) 7 odsto. Jer plate državnih uposlenika već su ove godine povećane za 9 odsto u proseku, što je znatno više nego što bi trebalo. Naime, ekonomski opravdano bi bilo da te zarade (nominalno) porastu za 5-6 odsto, tj. za onoliko koliko se poveća bruto domaći proizvod (3,5-4 odsto) plus inflacija (oko 2 odsto). Dakle, plate u javnom sektoru su već od 1. januara 2018. godine povećane za 50 odsto iznad onoga što snaga privrede dozvoljava. U kojoj su, to takođe valja naglasiti, plate od početka godine povećane za 4,5 odsto, što znači da su u državi porasle duplo više. Tako da je plata u državnom sektoru trenutno za petinu veća nego u privatnom.

To, međutim, nije kraj razornom delovanju aktuelne vlasti na društvo. Ovih dana je, naime, Fiskalni savet (FS) objavio jednu izuzetno važnu studiju, iako pod prilično sterilnim naslovom – “Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice za reformu”. Ta vrlo obimna i detaljna analiza (na stotinak strana) pokazala je da je “sistem zarada i zapošljavanja” u državi u najširem smislu (uprava, zdravstvo, školstvo, sudstvo) krajnje “neuređen, neobjektivan i nepravičan”.

Karakter jedne vlasti, ali i šire, cele države, ogleda se u nagrađivanju njenih službenika, tj. onih koji za nju obavljaju jednu ili drugu vrstu poslova. Za Srbiju je pak karakteristično da mnogo bolje plaća svoje “specijalce” nego “specijaliste”. Preciznije, vlast u Srbiji mnogo bolje plaća zaposlene u policiji nego zaposlene u zdravstvu. I to toliko bolje da je ta razlika prosto neverovatna, pa ako je Srbija po nečemu lider u regionu i Evropi onda je lider po tome. Naime, prosečna plata u policiji (73.000) veća je nego u zdravstvu (55.000) za preko 30 odsto. Da su naši policajci debelo preplaćeni pokazuje poređenje sa zemljama centralno-istočne Evrope. Naime, relativno gledano, tj. u odnosu na prosečnu platu u zemlji, policajci u Srbiji su bolje plaćeni od svih svojih kolega. Nasuprot tome, zdravstveni radnici su plaćeni najgore. “Dok su u Srbiji primanja zaposlenih u MUP-u za oko 40 odsto iznad republičkog proseka, u regionu CIE ta razlika je oko 25 odsto. S druge strane, relativan odnos plate zaposlenih u zdravstvu i prosečne plate u državi Srbiji nepovoljniji je u odnosu na CIE, za oko 20 odsto”, stoji u izveštaju FS. Sad je još jasnije zašto je iz državnog zdravstva Srbije, samo u poslednje tri godine (2015-2017), otišlo preko 6.000 (oko pet odsto ukupno zaposlenih) medicinara.

U stvari, položaj zdravstvenih radnika samo je vrh ledenog brega. Jer, “sistem zarada” u državnom sektoru u Srbiji nije nikakav sistem. To je (nesumnjivo namerno proizveden) galimatijas u kome niko ne može da se snađe. Prema analizi FS, naime, “zarade u državnom sektoru utvrđuju se na osnovu dugačke liste sektorskih zakona i vladinih uredbi i zaključaka”. I dalje, plate u javnom sektoru formiraju se na temelju “čak 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu”. Haos je ovde blaga reč.

Kori Udovički je kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu pokušala da uvede red u ovu oblast, da se makar napravi registar radnih mesta i poslova, sa idejom da se onda uvedu platni razredi. Napravila je i tzv. “Pozicioni dokument”, tj. neku vrstu strategije pod nazivom “Moderna država – racionalna država: koliko, kako i zašto”. Ali od toga nije dalje odmakla. Čak je zbog sporosti trpela žestoke kritike, a po nekima je tako izgubila mesto u vladi. Onda je došla aktuelna premijerka Ana Brnabić, pa je na to mesto postavljen Branko Ružić. Međutim, stvari su sve gore i gore. “Neke od preduzetih mera Vlade u poslednjih nekoliko godina samo su produbile postojeće probleme. Promene se najčešće sprovode arbitrarno, uvećanje plata prevazilazi mogućnosti privrede da ih finansira i neopravdano se favorizuju pojedini sektori. Posledično, potpuno su narušeni odnosi između zarada u različitim delovima državnog sektora i unutar njih, tako da se neretko za ista zanimanja i rad isplaćuju zarade koje se razlikuju i do 70 odsto”. Najkraće rečeno, “neuređenost sistema zarada je dodatno povećana”, konstatuje Fiskalni savet.

Konačno, kao što pokazuje tabela, iza policije se po visini plata nalazi još jedno “ministarstvo sile” – vojska. A tek posle vojske dolazi prosveta koja ne zaostaje mnogo, pre svega zahvaljujući univerzitetskim profesorima. Predaleko bi nas odvelo da ulazimo u analizu plata u ovoj oblasti, ali se mora primetiti da jako zaostaju oni koji se bave tzv. ranim razvojem dece, za koji je savremena nauka utvrdila da je ključno u celokupnom čovekovom životu. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Sve u svemu, podaci pokazuju da su u Srbiji znatno bolje nagrađene bezbednosne strukture nego humanističke profesije. Kao da se zaboravlja da su mnogo bezbednija društva koja imaju zdravu i obrazovanu naciju od onih koja imaju zadovoljnu vojsku i policiju. Kao što su i stabilnije demokratske od autoritarnih država. Naš narod je davno smislio poslovicu “um caruje, snaga klade valja”. Izgleda da ova stara narodna mudrost u Srbiji više ne važi.

 

 

Mijat Lakićević

Peščanik.net, 15. jun 2018.

 

 

Leave a Comment