Najnovija istraživanja demantuju ranije nalaze prema kojima je nejednakost u Srbiji najveća u Evropi

 

Nejednakost

Nejednakost u Srbiji je na evropskom proseku. Džini koeficijent, osnovna merna jedinica za izražavanje nejednakosti u određenom društvu, iznosi 30,4 ako se u istraživanje uključe naturalni prihodi, a ”svega 26,1 ako se nejednakost meri po potrošnji. To je, s jedne strane, u granicama evropskog proseka, a sa druge, znatno ispod 38,6, koliko je iznosila prema ranije objavljenim podacima. Takođe, tzv. kvintilni odnos, tj. odnos između 20 odsto najsiromašnijih i preostalih 80 odsto stanovnika nije blizu 10 nego je oko pet – koliko je, opet, i evropski prosek. To su rezultati najnovijeg istraživanja nejednakosti u Srbiji koje su po narudžbi UNDP-a uradile Gordana Matković i Katarina Stanić iz Centra za socijalnu politiku. Zanimljivo je da ovi, krajem avgusta obnarodovani podaci, za razliku od prethodnih, čija je objava početkom godine podigla veliku prašinu, nisu privukli naročitu pažnju javnosti. No, to je na neki način i razumljivo, uvek istina mnogima ne odgovara.

 

RAZLIKA JE U DIFERENCIJI: Odakle ova razlika, naravno, postavlja se odmah pitanje. Možda “deluje šašavo”, što kaže ona već zaboravljena reklama (za “kosmodisk”), ali stvar je u načinu. Merenja uopšte, a naročito u društvenim naukama, vrlo su osetljiva i traže ozbiljnu profesionalnost (intelektualno poštenje se podrazumeva), inače mogu da donesu više štete nego koristi. Na primer, kada se u skladu sa pogrešnim rezultatima donose stručni sudovi ili ako se na osnovu njih određuje državna politika.

Zapravo, ovi “dramatični rezultati” u pogledu nejednakosti, kako kaže Katarina Stanić, “pojavili su se poslednjih nekoliko godina otkako se sprovode Silk istraživanja ili anketa o prihodima i uslovima života” (SILC – Survey on Income and Living Conditions). “Do tada, tj. dok su nejednakosti merene anketom o potrošnji domaćinstva, podaci nisu delovali tako strašno”.

 

VELIKE METODOLOŠKE SPECIFIČNOSTI DOVODE DO VELIKIH RAZLIKA U MERENJIMA, ODNOSNO U REZULTATIMA, ŠTO ONEMOGUĆAVA NJIHOVO POTPUNO POREĐENJE

 

Poredeći rezultate Silk istraživanja iz 2016. i 2013. godine, odnosno stanje u 2015. i 2012. godini, pokazuje se da prihod celog stanovništva realno pada, a da izraženije pada prihod siromašnijeg dela, pogotovo 20 odsto najsiromašnijih. “Ali kada smo taj isti pokazatelj izračunali na osnovu APD-a”, ističe Stanić, “kao i u slučaju džini koeficijenta i kvintilnog odnosa, dobili smo opet potpuno drugačije rezultate. Pre svega, vidi se da prihod i potrošnja cele populacije realno rastu, doduše, prihod 20 odsto najsiromašnijih raste sporije od ukupne populacije, ali njihova potrošnja raste ipak nešto brže”.

To je, naravno, autorke istraživanja dovelo do pitanja u čemu je razlika između te dve ankete, s obzirom na to da obe imaju solidan, APD čak i nešto veći broj ispitanika. Poznato je već odavno da ta razlika proističe iz različitog tretmana prihoda u naturi, koje Silk anketa o prihodima i uslovima života ne uzima u obzir, dok ih APD uračunava u potrošnju, ali da li je to kompletno objašnjenje. Ono što je tandemu Matković–Stanić bilo posebno “sumnjivo”, bili su izuzetno niski prihodi u najnižem “decilu”, tj. najsiromašnijoj desetini stanovništva. Prema Silk anketi, naime, ispadalo je da oko 700.000 stanovnika Srbije živi od dve i po hiljade dinara mesečno. To je, što bi se reklo, i teorijski i praktično nemoguće. A posebno je nemoguće, naglašava Katarina Stanić, što “ta ista grupa po APD metodu ima mesečni prihod od blizu 9.000 dinara, razlika je znači dramatična”. Osnovna razlika između ove dve ankete je u tretmanu ekstremnih vrednosti, tj. najviših i najnižih prihoda, koje Silk anketa uzima “zdravo za gotovo”, tj. onako kako su prijavljeni, dok ih APD anketa na neki način relativizuje. Otuda u Silk anketi imamo podatak da minimalni prihod iznosi minus 200.000 dinara, drugim rečima uračunat je gubitak, dok se u APD minimalni prihod beleži kao nula. Slično je i sa ekstremnim vrednostima koje u Silk anketi premašuju dva miliona dinara, dok su u APD anketi nešto preko 200.000 dinara.

Međutim, tu metodološki problemi ne prestaju, naprotiv.

 

ZAŠTO JE ISTRAŽIVANJE KOJE SU KRAJEM AVGUSTA OBJAVILE GORDANA MATKOVIĆ I KATARINA STANIĆ PREĆUTANO U SRPSKOJ JAVNOSTI

 

FLEKSIBILNO DEFEKTNO: Kad anketar u Irskoj, radeći prema evropskoj Silk metodi, ispituje prihode jednog farmera, on zalazi “u sitna crevca”. Pita koliko ljudi se bavi proizvodnjom, šta se proizvodi, koliko stoke ima farma, koje vrste, šta je prodato, po kojoj ceni, pa se onda, upoređujući to s prilikama na tržištu u normalnim godinama, procenjuje da li je dotični farmer imao gubitaka ili ne. Kad anketar (Republičkog zavoda za statistiku) ode u neko seosko domaćinstvo u Srbiji, on krajnje uopšteno pita šta je ono proizvelo prošle godine, šta je od toga bilo za sopstvenu potrošnju, a na kraju pita i – koliki ste imali gubitak. Čak ni “jeste li imali gubitak” nego sasvim sugestivno – koliki je gubitak bio. Pa ko se onda ne bi setio. Ovako bi se, grubo, ali u osnovi tačno, mogla opisati “metodološka” razlika u sprovođenju Silk ankete u Srbiji i nekim drugim zemljama, koja je možda i ključni uzrok dobijenih “alarmantnih rezultata”. Dakle, nije reč samo o razlici između Silk i APD ankete nego i o načinu na koji se Silk anketa sprovodi u Srbiji i u drugim zemljama.

“Kad gledamo samo Silk podatke, dohodovna nejednakost u Srbiji mnogo je veća nego u evropskim zemljama”, kaže Gordana Matković. “Postavlja se, međutim, pitanje uporedivosti tih podataka. Problem je u tome što je Eurostat dozvolio određenu fleksibilnost u sprovođenju Silk ankete. Razumljivo je, sa jedne strane, da postoji fleksibilnost jer su i zemlje Evropske unije međusobno višestruko različite, pa potpuna unifikacija može da bude kontraproduktivna. Sa druge strane, međutim, upravo taj ‘nedostatak harmonizacije’ može da utiče na uporedivost među zemljama. I prva stvar koja se različito primenjuje u različitim zemljama jeste upravo tretman negativnog dohotka i ekstremnih vrednosti. Ono što sam ja pronašla”, ističe Matković, “jeste da je polovina zemalja beležila negativne vrednosti, a polovina nije. Što je naročito važno kod merenja dohotka tzv. samozaposlenih, tj. preduzetnika i, naročito, poljoprivrednika”. I tu je onda Gordana Matković kao primer navela već opisano poređenje irskog i srpskog merenja prihoda poljoprivrednog gazdinstva.

 

KATARINA STANIĆ: PREMA SILK ANKETI, OKO 700.000 STANOVNIKA SRBIJE ŽIVI OD 2.500 DINARA MESEČNO. TO JE NEMOGUĆE

 

Međutim, to nije jedina “metodološka specifičnost” u okviru Silk metode. Recimo, neke zemlje u merenju prihoda koriste administrativne, tj. podatke koje iznose različite državne službe (socijalna pomoć, dečji dodatak), a neke druge, među kojima i Srbija, ne. Kod zemalja, kao što je recimo Danska, vi se u te podatke možete potpuno pouzdati, dok se kod nekih drugih, pre svega naravno kod novih članica, oni moraju uzimati sa velikom dozom rezerve. I tako dalje, primera manjih ili većih metodološki specifičnosti ima još, ali nije potrebno njima dalje opterećivati ovaj tekst.

Sve u svemu, zaključuje Matković, velike metodološke specifičnosti dovode do velikih razlika u merenjima, odnosno u rezultatima, što onemogućava da se govori o njihovoj potpunoj uporedivosti. Ono što je ključno – dohodovna nejednakost u Srbiji nije u porastu.

 

 

 

Mijat Lakićević

Novi magazin br. 385, 13. septembar 2018.