protesti

Vučić i Čaušesku

Ponašanje jedne televizije Stankovića je asociralo na događaj od pre tridesetak godina, kada smo, kako je rekao, iz Bukurešta gledali “direktan prenos” rušenja Čaušeskuovog režima

Da ne bude zabune, ali i da ne budem optužen za plagijat, paralelu između Aleksandra Vučića, aktuelnog predsednika Srbije, i Nikolae Čaušeskua, odavno počivšeg predsednika Rumunije, nisam uspostavio ja nego Dejan Vuk Stanković, omiljeni analitičar prorežimskih medija, naročito Milomira Marića. Gostujući (u sredu, 12. avgusta) u jutarnjem programu “srećne televizije”, Stanković je, između ostalog, govorio i o nedavnim protestima protiv predsednika Vučića. I tom prilikom je primetio kako je TV N1 čak sa nekoliko kamera pratila nemire ispred Skupštine, te da su njeni izveštači bili, slobodno prepričano, takoreći svuda: i u masi, i iza policije, i u samoj zgradi, i među huliganima… Posebno je zanimljivo da je o takvom načinu rada Stanković govorio “u negativnom kontekstu”, videvši u tome ne samo nešto loše nego i svojevrsno saučesništvo u događaju. Prosto, ono što bi svuda u svetu bilo dočekano kao izraz elementarnog profesionalizma – obavestiti javnost šta se dešava – za Stankovića je bila sumnjiva rabota, u najmanju ruku propaganda. Samo što nije rekao – a bilo mu je na vrh jezika, videlo se – da bi najbolje bilo da ništa od toga nije ni prikazano i da je o svemu tome Tanjug izdao saopštenje u kojem bi demonstracije bile osuđene kao neprijateljske, izdajničke i slično. Međutim, sve to nije važno.

Pozor izaziva činjenica da je to “ponašanje” jedne televizije Stankovića asociralo na događaj od pre tridesetak godina, kada smo, kako je rekao, iz Bukurešta gledali “direktan prenos” rušenja Čaušeskuovog režima. Indikativno, zar ne. Nije, naime, Dejan Vuk Stanković zbivanja ispred nacionalnog parlamenta uporedio s nekim skorašnjim demonstracijama – a bilo ih je, hvala na pitanju, mnogo i svakojakih – nije čak ni s nedavnim protestima “žutih prsluka” u Francuskoj nego se setio “rumunskog proleća” od pre tri decenije. I rušenja jednog okrutnog, beskrupuloznog, od naroda omrznutog diktatora Nikolae Čaušeskua. Čudo je ta podsvest. Ili se možda kod Stankovića probudila savest.

Kako god, i to je bitno, ima u ovoj priči i nešto utešno. Svestan je, dakle, i Dejan Vuk Stanković o čemu se u Srbiji radi. Zna to znači, inače bi reagovao, i Milomir Marić. A to što su Vučića povezali sa Čaušeskuom nameće pitanje znači li to da se pripremaju da pređu na drugu stranu?

Verovatno i bi, samo što se ta druga obala još ne vidi.

Ne sumnjam da sve to zna i Vučić.

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 13. avgust 2020.