Džabe sve reforme, digitalizacija i modernizacija, ako se nastavi dosadašnja praksa koja se može nazvati – politizacija. Odnosno zloupotreba. Poreski službenici se masovno koriste za gušenje, sve do gašenja, preduzeća koja se iz ovih ili onih razloga nađu na meti aktuelnih vlasti

Posle višemesečne, rigorozne, detaljne i sveobuhvatne kontrole, poreska policija je utvrdila da medijski portal Južne vesti nije načinio nijedan poreski prekršaj. Ipak, u konačnici, vesti nisu bile radosne nego tužne jer su vesti Južne osuđene da plate milionsku kaznu. Zašto? Zato što – bar tako glasi zvanično rešenje – glavni urednik nije u takozvanom stalnom radnom odnosu. Pa šta, reći će neko, to nije protiv zakona? Nije, naravno, ali su poreske inspektorke Jelena Vulićević i Ivana Antonijević pronašle da ipak jeste. Kako? Tako što su jednu Uredbu Vlade Srbije koja se odnosi na javni sektor – što se jasno vidi iz samog njenog naziva: Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru” – proširile i na ceo privatni sektor, pa i na privatne medije. Ovde čovek ostane bez teksta. I može samo da zavapi – poput Mladena Delića – ljudi moji, da li je to moguće, ali džabe.

Jasno je, naravno, da takvo tumačenje propisa nema veze ne sa pravnom logikom nego sa zdravim razumom, ali eto – moguće je. Što ne znači da d(ot)ične inspektorke nemaju veze sa zdravim razumom, naprotiv.

Nije, nažalost, ovo prvi put da poreski službenici donose očigledno nezakonita rešenja. Kao što sam o tome već pisao, sličnoj vrsti nasilja (pod maskom prava) bile su svojevremeno izložene i Kikindske i Vranjske (što ove druge nisu ni preživele, a njihov vlasnik za dlaku) da pomenemo samo najpoznatije slučajeve.

Poreska policija se ponaša po principu: prvo pucaj, pa viči stoj. Dakle, ona vam odmah uzme pare, pa se vi žalite. Najveći broj oštećenih, idući za onom – gde će šut s rogatim – i ne podnosi žalbu. Podnosi nepravdu i ćuti. Da se dodatno ne maltretira po sudovima. Jer, dok sud odluči, pa dok vam poreska uprava vrati pare, prođe i više godina. Tačnije, pare vam i ne vraćaju nego vas do te sume oslobode plaćanja ubuduće. Pljačka – samo takva, što bi rekli. Savršen zločin. Tu su, na kraju, čak i žrtve zadovoljne.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić iskazivala je u više navrata dosad volju da podrži izgradnju pravnog poretka koji će medijima (kao i svima ostalima) u Srbiji omogućiti nesmetan rad. Navedeni primer jasno pokazuje da su (pojedini) mediji pod pritiskom, da je njihova sloboda ugrožena i da su njihova prava pogažena. Mediji su, ukratko, žrtve nezakonitog rada državnih organa. A zakonitost rada državnih organa je nesumnjivo u direktnoj premijerkinoj nadležnosti. Dakle, ovo je odlična prilika da Ana Brnabić na delu pokaže svoje opredeljenje. Ne da štiti medije nego da štiti vladavinu prava.

Drugo, ima razloga da se ovim slučajem ozbiljno pozabavi i Gabrijel Sosa, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. Reforma poreske uprave, naime, jedna je od glavnih tačaka tekućeg sporazuma MMF-a i Srbije. A jedna od glavnih tačaka te reforme, bolje rečeno pretpostavka za sve druge popravke, jeste obezbeđenje zakonitosti njenog rada. Džabe sve druge reforme, digitalizacija i modernizacija, ako se nastavi dosadašnja široko rasprostranjena praksa. Koja se jednom rečju može nazvati – politizacija. Odnosno zloupotreba. Jer se poreski službenici masovno koriste za gušenje, sve do gašenja, preduzeća koja se iz ovih ili onih razloga nađu na meti aktuelnih vlasti.

Mijat Lakićević

Peščanik.net, 11. avgust 2018.