Kada je Srbija 2015. skočila zbog promene metodologije formalno sa 91, a praktično sa 68. na 59. mesto, tadašnji premijer Vučić objavio je vest na svom tviter nalogu čak i pre nego što je to zvanično učinila Svetska banka. Sad, međutim, kada je Srbija pala, njega nigde nema

 

Srbija među rejtinzima

 

Dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da iz njega izađe. Tako bi se mogao okarakterisati investicioni, privredni, ekonomski, kako god hoćete, ambijent u Srbiji. Tačnije, takav zaključak proizlazi iz male ad hoc uporedne analize dve najvažnije svetske rejting liste koje mere kvalitet poslovnog okruženja u jednoj zemlji. Globalni indeks konkurentnosti (GIK) Svetskog ekonomskog foruma i Lakoća poslovanja (tj. Doing Business) Svetske banke. Oba su objavljena u poslednjih mesec dana, pa su i sa te strane dobra osnova za ocenu kvaliteta ozračja, što bi rekli (bivša braća) Hrvati, u kojem žive i rade ovdašnji “poslovnjaci”.

 

PLUS MINUS PET: Na listi Sv. ekonomskog foruma, da pođemo od dobre vesti, Srbija je skočila za pet mesta – sa 70. na 65. od 140 zemalja koliko ih se ukupno našlo u konkurenciji, dok je na listi Sv. banke Srbija za isto toliko, tj. pet, mesta pala – sa 43. na 48. od 190 zemalja, tačnije “ekonomija”, kako se u oba slučaja, “politički korektno”, nazivaju rangirani “subjekti”.

Ovaj drugi slučaj privukao je, međutim, mnogo veću pažnju javnosti. Ne toliko zbog toga što stara medijska izreka kaže “loša vest je dobra vest” nego zato što su aktuelna vlast – i predsednik (nekad Vlade, sada države) Aleksandar Vučić lično – mnogo uložili u to da Srbija popravi svoju poziciju na toj listi. O tome najbolje govori činjenica da je krajem (20. decembra) 2014. formirala posebno telo, tj. Radnu grupu za unapređenje pozicije Srbije na rang-listi Svetske banke. A kada je Srbija 2015. skočila zbog promene metodologije formalno sa 91, a praktično sa 68. na 59. mesto, tadašnji premijer Vučić objavio je vest na svom tviter nalogu čak i pre nego što je to zvanično učinila Svetska banka. Sad, međutim, kada je Srbija pala, njega nigde nema. Uzgred – i to nešto govori o Vučiću – dok od saradnika traži apsolutnu lojalnost, nekad do poniznosti, on sam je prema njima prilično nelojalan. Za ono što ispadne dobro prisvaja (gotovo) sve zasluge, a za ono što ne ispadne kako treba, odgovornost prebacuje na druge.

U opštoj euforiji, da podsetimo i na to, Vučić je čak obećao da će se iduće godine Srbija naći među prvih 40 zemalja. To se nije desilo, ali je Srbija opet znatno – za 12 mesta – popravila svoj plasman. Da bi se prošle godine popela na 43. poziciju. Ambicije i apetiti vlasti su rasli, pa je ministarka građevinarstva prošle godine u ovo doba najavila da će Srbija 2018. biti među prvih 30 “ekonomija”. Ali, u stvari, kako je to pedantno utvrdila ekipa Istinomera, ministarka Mihajlović je samo rekla “da se slaže s premijerkom Brnabić”, koja je takvo očekivanje izrazila nešto ranije. A koja je, zapravo, samo ponovila ono što je još u julu izjavio predsednik Vučić. Kad, viđi vraga, Srbija pala. Ali, da se vratimo na temu.

 

KVAKA 22: Kada se, dakle, uzme ta 22 merila i kriterijuma – 10 Banke i 12 Foruma – proizlazi da je u Srbiji relativno lako uploviti u poslovne vode, tačnije osnovati firmu ili započeti neki poslovni poduhvat, ali da prave muke nastaju tek kasnije, kad posao treba doterati do kraja.

Recimo, na Duing biznis listi Srbija je najbolje ocenjena po lakoći dobijanja građevinskih dozvola (11. od 190 zemalja) i po brzini i jednostavnosti osnivanja firme – 40. mesto. (U stvari bolji plasman, 23. mesto, zabeležen je kod prekogranične trgovine, ali taj kriterijum je mnoštvu drugih merila među najmanje značajnim, makar za Evropu, gde je sloboda trgovine velika.)

Globalni indeks konkurentnosti pokazuje manje-više isto. Dobri su preduslovi; od 12 kriterijuma, odnosno, u “žargonu” SEF-a, 12 “stubova konkurentnosti”, bolji plasman od generalnog osvojila je za infrastrukturu (48. mesto), tržište rada (52 – na koje, uzgred, u Srbiji ima najviše povika), obrazovanje i kapacitet za inovacije (56. mesto u oba slučaja), upotreba ICT (60), pa i makroekonomska situacija (64) natprosečno je (u odnosu na druge kriterijume) dobra.

Ali, tek tada počinju komplikacije. Na Duing biznis listi otežavajuće okolnosti čine plaćanje poreza (79), izvršenje (65), dobijanje kredita (60). Ali ništa nije toliko teško kao dobiti priključak za struju. Prema tom kriterijumu, Srbija je zauzela 104. mesto, što je daleko ispod svih ostalih njenih pozicija.

Novine su pre neki dan pisale da je predsednik Vučić (iako mu to uopšte ne piše u ustavom propisanom opisu poslova i radnih zadataka) oštro kritikovao pojedine ministre i pretio smenom direktora javnih preduzeća. Nije poznato da li se na toj rejting, tj. “vejting za odstrel” listi nalazilo ime direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića, ali ako je neko posle ovog podatka Svetske banke – i posle svega onoga što je pre toga uradio još više, naravno – zaslužio da svoje mesto ustupi drugom (što nažalost ne znači i boljem), onda je to Grčić.

Međutim, probleme koje firme u Srbiji imaju sa uslovima poslovanja još bolje ilustruju pokazatelji Svetskog ekonomskog foruma. Naime, najgori plasman Srbija je ostvarila u dve oblasti koje su na prvi pogled vrlo udaljene jedna od druge, ali su zapravo blisko povezane. Jedno su institucije, gde je Srbija zauzela 76, a drugo finansijski sistem, gde je “osvojila” 79. mesto.

 

PRES U PRESI: Ako mu je u Forumu glave došao Grčić, u Banci je to učinio Željko Mitrović. Naime, od 12 pomenutih stubova konkurentnosti, kod jednog jedinog Srbija je ove godine dobila manji broj poena nego prošle. To znači da je u toj oblasti stanje i apsolutno – a ne samo relativno, tj. zato što su drugi brže napredovali – pogoršano. Taj stub koji je popustio, ako se nije još sasvim srušio, jesu – Institucije. A popustio je jer je među dvadesetak podkriterijuma (sastojaka) iz kojih je sačinjen taj stub do pogoršanja došlo, uz nekoliko drugih, kod slobode štampe. Među ovima gde je Srbija ove godine dobila manje poena nego prošle nalazi se i “razvijenost usluga elektronske participacije stanovništva u javnim uslugama”, jednostavnije rečeno – elektronska uprava (e-government). Pored ova dva indikatora, pad je ostvaren kod još jednog “tvrdog” pokazatelja – godišnje stope ubistava na 100.000 stanovnika u zemlji. Što je (valjda) povezano sa podkriterijumom “organizovani kriminal”, gde je Srbija, zauzevši 104. mesto, takođe vrlo loše prošla

Kod nekih drugih podkriterijuma konkurentskog stuba Institucije – koji je, možda i to nešto znači, naveden kao prvi – iako je ostvarila (blagi) napredak, Srbija je zapravo zaradila vrlo niske ocene. Reč je o merilima kao što su nezavisnost sudstva, efikasnost pravnog okvira, opterećenost državnom regulativom, učinkovitost u rešavanju sporova i sl., gde je Srbija od mogućih 100 dobila ispod trećine bodova (32,9 i manje).

Kad se ovome doda činjenica da je na listi Svetske banke, posle dobijanja priključka za struju, Srbija najgore plasirana po zaštiti manjinskih akcionara (84. mesto, što je, da podsetimo, znatno slabije od “generalne” 58. pozicije), pomalja se slika srpskog poslovnog, ali i ne samo poslovnog ambijenta. U kojem se pojedinac, bilo kao preduzetnik bilo kao građanin, nalazi stešnjen kao stišnjena šunka.

 

Premeravanja

Merenja su u društvenim naukama vrlo osetljiva stvar, pa zato svakojaka rangiranja koja su vrlo popularna (jer pojednostavljuju stvari) izazivaju sumnje naučnika. Isto važi i za ekonomiju. Zato su ekonomisti često skeptični prema rejting listama generalno, pa i ovima koje prave Svetska banka i Svetski ekonomski forum i koje se mogu smatrati najpouzdanijim. Da bi merenja bila što pouzdanija, i SB i SEF su u poslednjih nekoliko godina promenili svoje metodologije, što je dovelo da znatnih promena u pozicijama pojedinih zemalja. U oba slučaja, kada je u Srbiji reč, nabolje.

Kao što je Svetska banka promenila svoju metodologiju između 2014. i 2015. godine (što je Srbiju podiglo sa 91. na 68. mesto), tako je sada i SEF promenio svoju metodologiju, pa pozicija Srbije na listi koja važi za 2017. godinu više nije 78. nego 70. Otud je i pozicija koju je ove godine, u odnosu na prethodnu, zauzela Srbija bolja (ne za 13, koliko bi bila u odnosu na staru listu, nego) za pet mesta.

 

Mijat Lakićević

Novi magazin br. 393, 8. novembar 2018.