Kako su odgovorni građani pobedili neodgovornu državu

 

Pirotska buna

 

Srbija se umirit’ ne može. Talas otpora, masovnih ili kamernih, proširio se od zapada do krajnjeg istoka zemlje, od Požege preko Šapca, Paraćina i Niša do Pirota. Povodi su različiti, ali je uzrok svuda isti – nezadovoljstvo vlašću koja se stavila u službu pojedinaca i njihovih grupica, ne vodeći računa o građanima i društvu u celini.

 

MINISTARSKA TUGA: Situacija je u Pirotu dovedena do usijanja kada je odlučeno da se gradi minihidroelektrana na reci Visočici i tako praktično uništi kanjon Vladikine ploče, koji ne samo da je najlepši u Srbiji nego se još i nalazi u zaštićenom Parku prirode Stara planina. To je bilo sredinom decembra prošle godine.

Samo nekoliko meseci ranije, u avgustu, još je izgledalo da će stvari krenuti nabolje. Tada je, naime, u Ministarstvu energetike održan sastanak kojem su, pored resornog ministra Aleksandra Antića, prisustvovali i ministar ekologije Goran Trivan, kao i direktori “nadležnih” javnih preduzeća Srbijašume i Elektroprivreda Srbije. Sam sastanak je pak zakazan posle višemesečnih protesta stanovnika sela Temska i grada Pirota – na kojima se okupljalo i preko hiljadu ljudi – zbog hidroenergetskih planova koji su pretili da život lokalnog življa okrenu naglavačke.

U izvesnom smislu ta je priča paradigmatična, pa zaslužuje nekoliko redova razjašnjenja. Radi se o preusmeravanju Toplodolske reke (lepog li imena) u Zavojsko jezero ne bi li se tako povećalo korišćenje HE Zavoj, e da bi se tako, navodno, njena proizvodnja povećala za nekih desetak odsto. Uzgred, time bi se potpuno “na suvom” ostavila mini HE Temac, koja, uzgred, upravo zbog nedostatka vode već tridesetak godina ne koristi ni deseti deo svog inače vrlo skromnog kapaciteta od jednog megavata.

Elem, da se vratimo glavnoj temi, ne može se sa sigurnošću tvrditi, mada se ne može sasvim ni isključiti mogućnost da je pomenutom sastanku u Vladi doprinela i činjenica da su vešti meštani Temske tokom jedne posete predsednika Aleksandra Vučića Pirotu, samo nedelju dana pre nego što će sastanak biti zakazan, uspeli da mu doture “pisamce” s najnužnijim informacijama.

Bilo kako bilo, kako kaže Aleksandar Panić, predsednik Skupštine Saveza mesnih zajednica i građana Pirota “Prirodno pravo na životnu sredinu i potencijale”, obećavajuće je zvučalo već “uvodno slovo ministra Antića, koji je rekao da “od ovog trenutka nijedan energetski objekat neće biti rađen bez najaktivnijeg učešća i kontrole lokalnog stanovništva”. Takođe, ministar je na kraju zaključio da, osim toga, naravno, “projekat prevođenja Toplodolske reke više nikada neće moći da prođe bez ozbiljnih ekonomskih analiza i vaganja štete po prirodu, uz učešće odgovarajućih stručnjaka i nadležnih institucija”.

Prema Panićevim rečima, “malo je reći da su ministri bili iznenađeni kada su im predočene neke od katastrofalnih slika reka Jošanice, Samokovke, Vrle, Rupske i Gradske reke, Vlasine, Resave… pogotovo kada su čuli da se i Staroj planini ovakva sudbina sprema na nekoliko desetina lokacija”, odnosno “da se ovakvim scenarijem, osim totalnog uništavanja rečne biocenoze i neposredne okoline, ugrožava i svetska naučna paleontološka baština, oličena u najstarijim tragovima dinasaurija iz Perma i Trijasa”. O snabdevanju vodom grada od 50.000 stanovnika da se i ne govori.

Ministar Trivan je nakon “prezentacije” rekao da je Stara planina predeo koji treba tretirati kao neprocenjivo nacionalno blago i po njemu se neće odvijati ništa što bi zapretilo opstanku prirode ili ljudskih naselja kao njenom sastavnom delu. Svi projekti minihidroelektrana koji su već dobili pozitivna rešenja i mišljenja o uticaju na životnu sredinu biće u narednom periodu vraćeni na reviziju i podvrgnuti najstrožem ocenjivanju kako biološkog uticaja na okolinu i reke, tako i njihove ekonomske opravdanosti u odnosu na promene i štetu koju mogu prouzrokovati”.

Na kraju je “dogovoreno da u septembru oba ministra posete Temsku, Pirot i Staru planinu i sami se uvere u ozbiljnost situacije.

Septembar je prošao, ministri nisu došli, ali je došao decembar.

 

PAKAO U PAKLEŠTICI: “Obraćam se kao profesor i dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i zabrinuti građanin”, tako počinje otvoreno pismo koje je Ratko Ristić uputio gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću i drugim gradskim funkcionerima. Povod za pismo bio je sastanak 12. decembra 2017. godine Republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku (pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), na čijem je dnevnom redu bio Idejni projekat izgradnje MHE “Pakleštica” na reci Visočici.

Pošto je zaključio da su “rešenja u Idejnom projektu u koliziji sa Zakonom o zaštiti prirode i Pravilnikom o zaštiti divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva”, kao i da dotična “rešenja” takođe “nisu u skladu s načelima zaštite prirodnih vrednosti u zaštićenom području Park prirode Stara planina”, zbog čega “predstavljaju direktan faktor destabilizacije akvatičnog ekosistema reke Visočice”, profesor Ristić dodaje da “želi(m) da istakne(m) i neke dodatno utvrđene činjenice”.

Tu Ristić najpre primećuje da je Ministarstvo građevinarstva izdalo “Informaciju o lokaciji” u kojoj se izričito navodi da je reč o “planiranoj izgradnji” u okviru Druge zone zaštite Parka prirode Stara planina, što je “u suprotnosti” sa propisima kojima se “izričito zabranjuje izgradnja… osim rekonstrukcije, dogradnje i održavanja elektroprivrednih, vodoprivrednih i šumarskih objekata. Dakle, u pomenutim uredbama se ne pominje izgradnja novih elektroprivrednih objekata na lokacijama u režimu zaštite drugog stepena, kao što je MHE ‘Pakleštica’ na reci Visočici. Naprotiv, ističe se zabrana gradnje ovakvih objekata. Umesto da obustavi sve dalje procedure oko aktivnosti na pripremi tehničke dokumentacije za MHE ‘Pakleštica’ u skladu sa pomenutim uredbama, Ministarstvo je potom izdalo Lokacijske uslove”.

 

TALAS OTPORA, MASOVNIH ILI KAMERNIH, PROŠIRIO SE OD ZAPADA DO KRAJNJEG ISTOKA ZEMLJE, OD POŽEGE PREKO ŠAPCA, PARAĆINA I NIŠA DO PIROTA. POVODI SU RAZLIČITI, ALI JE UZROK SVUDA ISTI – NEZADOVOLJSTVO VLAŠĆU KOJA SE STAVILA U SLUŽBU POJEDINACA I NE VODI RAČUNA O INTERESIMA VEĆINE GRAĐANA

 

Profesor Ristić se, međutim, ne zaustavlja na ovome nego se osvrće na čitav plan izgradnje minihidroelektrana koji je napravila pirotska opštinska vlast. Naime, Ristić primećuje da je Prostornim planom Opštine Pirot predviđeno da se na Staroj planini izgradi “čak 58 minihidroelektrana, dakle novih elektroprivrednih objekata, od kojih su neki predviđeni na lokacijama u režimu zaštite Drugog stepena”. U obrazloženju te odluke, navodi dalje Ristić, između ostalog se kaže da: 1) “izgradnjom svih ovih elektrana ne bi se remetili tokovi reka i vodotokova, ne bi se ugrozila lepota okoline, a stvorili bi se uslovi za navodnjavanje pojedinih polja i značajna proizvodnja električne energije”; zatim da bi 2) “predložena rešenja za izgradnju MHE, koje bi imale akumulaciju”, doprinela da se “poboljšavaju uslovi za lokalni turizam, spreči nanos u akumulaciju ‘Zavoj’ i zahvaljujući većoj količini vode omogući veća proizvodnja struje”. Sa druge strane, “akumulacije iznad sela Rsovci i iznad sela Visočka Ržana potopile bi samo deo skoro napuštenih njiva jer je stanovništvo ostarelo ili više i ne živi u tim selima” i, konačno, 3) “izgradnjom MHE na predloženim lokacijama obezbedila bi se električna energija za buduće turističke objekte na Staroj planini, koja se u narednom periodu opredeljuje za značajni razvoj turizma u Srbiji”.

Ništa od toga, prema Ristiću, nije istina. “Navedene tvrdnje, kojima se podržava izgradnja MHE, potpuno su netačne, a postupanje po ovom planu dovelo bi do destrukcije hidrografske mreže Stare planine sa katastrofalnim, nepovratnim posledicama po životnu sredinu, bez ikakvih koristi za lokalno stanovništvo. Izgradnjom i stavljanjem u funkciju MHE bio bi potpuno poremećen hidrološki režim vodotokova, degradiran čitav taj predeo, uz minorne energetske koristi. Takođe, pogrešna je i teza da bi izgradnja MHE na Staroj planini poboljšala uslove za lokalni turizam. Naprotiv, izgradnja MHE odvratila bi turiste koji sada dolaze isključivo zbog očuvane prirode, čistih reka i zdrave hrane. Sledeća pogrešna teza jeste tvrdnja da bi izgradnja MHE obezbedila električnu energiju za buduće turističke objekte na Staroj planini” jer je to “nemoguće realizovati pomoću MHE pošto proizvode malu količinu energije… Ukoliko je motiv za predložena rešenja stvaranje uslova za energetsku nezavisnost, daleko veći potencijali se nalaze u drugim obnovljivim izvorima – biomasi, solarnoj i geotermalnoj energiji”. Konačno, “dovoljno je pogledati primere Jošaničke reke (padine Kopaonika), Bistrice (okolina Nove Varoši) i Crnovrške reke (Stara planina, na deonici od sela Crni Vrh prema selu Balta Berilovac), da bi se razumele katastrofalne ekološke posledice gradnje MHE”, zaključuje ovaj deo svog otvorenog pisma dekan Šumarskog fakulteta.

 

SKUPLJA DARA: Tako profesor Ristić dolazi do mnogo šireg, tj. ključnog problema – generalne opravdanosti izgradnje malih hidroelektrana. Ne samo ekoloških nego i ekonomskih. Jer, “izgradnja MHE donosi korist jedino pojedincima i interesnim grupama, a ona se ogleda u činjenici da EPS mora da im plaća visoku cenu za isporučenu električnu energiju po takozvanim fid-in tarifama, koje se u konkretnom slučaju kreću od 10,6 do 13,93 evrocenti po kilovat-satu, dok je prosečna cena struje u Srbiji oko 6,5 evrocenti.

Nije to, naravno, samo srpski problem. “Ozbiljne diskusije o celishodnosti korišćenja MHE, pogotovo u zaštićenim brdsko-planinskim područjima”, nastavlja prof. Ristić, “vode se i u Evropskom parlamentu zbog izraženih negativnih ekoloških efekata, pogotovo u alpskim oblastima Austrije, Nemačke, Francuske i Italije. U Evropi trenutno ima oko 24.000 MHE, od čega je 7.500 u Nemačkoj, što praktično znači da je na svakih 27 kilometara vodotokova u EU izgrađena po jedna MHE. Najviše primedbi odnosi se na degradaciju ekosistema, smanjenje biodiverziteta, fragmentaciju staništa riba i pojačanu eroziju. Evropska komisija je Rumuniji dala obavezujući nalog da ispita održivost koncepta MHE jer su u vrlo kratkom periodu podigli preko 500 objekata i značajno narušili kvalitet akvatičnih ekosistema u svojim brdsko-planinskim područjima. Predlaže se ukidanje stimulativnih tarifa za energiju proizvedenu u MHE kako bi se obezbedili jednaki uslovi za sve učesnike na tržištu energije, pri čemu se naglašava da MHE daju malu energetsku korist, a nanose nesrazmerno velike ekološke štete. Osam MHE izgrađeno je u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB), u periodu od 2013. do 2015. To je dovelo do nestanka ili ugrožavanja endemskih i zaštićenih vrsta riba, ugrožavanja vodosnabdevanja lokalnih zajednica i intenzivne erozije na pristupnim putevima. Ustanovljeni su drastični primeri kršenja nacionalnih zakonodavstava i standarda zaštite životne sredine koje primenjuju međunarodne finansijske institucije, tako da EBRD i EIB u pogledu finansiranja gradnje MHE preispituju svoju poslovnu politiku”, kaže prof. dr Ratko Ristić.

Naravno, sve ovo u Srbiji ima posebnu, “nacionalnu” dimenziju. Najpre, katastar minihidroelektrana u kojem su tačno navedene lokacije na kojima je moguće podići mini HE nastao je pre više od 30 godina (1987). Od tada su se promenile i hidrološke i tehnološke prilike, što taj katastar čini praktično neupotrebljivim. Što je još gore, mnoge dosad podignute hidroelektrane nisu ni građene u skladu s tim dokumentom nego u skladu sa privatno-partijskim vezama. Tako da je haos potpun, a interes zajednice, kako lokalne tako i nacionalne, potpuno zanemaren.

Na kraju, ipak jedna dobra – i poučna – vest. Građani Pirota i Stare planine su po svoj prilici uspeli da se odbrane. Odustalo se od prevođenja Toplodolske reke u Zavojsko jezero, kao i od izgradnje minihidroelektrane na reci Visočici. Ipak, u skladu sa izrekom “Koga zmija ujede…”, u Temskoj su i prošle subote 21. jula održani protesti. Tek toliko da se vlast ne opusti.

 

Restauracija devastacije

Ni za jednu mini HE u Srbiji, ističe prof. Ristić, pre izrade projektne dokumentacije nije obavljen detaljan monitoring akvatičnih ekosistema. Otud gotovo sve studije o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju da nema negativnih efekata, što je netačno. Izgradnja započinje pregrađivanjem vodotokova i formiranjem vodozahvatnih građevina, posle čega se postavljaju tzv. derivacioni cevovodi kojima se voda transportuje do mašinske zgrade sa turbinama, odakle se vraća u vodotok. Za radove se koristi teška mehanizacija, uz potpunu destrukciju rečnog korita i priobalja, što ima fatalne posledice po živi svet akvatičnog ekosistema. Tokom sušnih perioda vlasnici MHE gotovo svu vodu uvode u derivacione cevovode. Na taj način korita ostaju suva i po nekoliko kilometara, što dovodi do potpunog uništenja živog sveta u koritu. Jedan od obaveznih građevinskih elemenata na pregradnim mestima za MHE su “riblje staze”, koje bi trebalo da obezbede kretanje ihtiofaune uzvodno i nizvodno od vodozahvata. Međutim one su uglavnom bez vode, zasute nanosom ili granjem, dakle potpuno nefunkcionalne.

Stara planina je biser biološke, geografske i geološke raznovrsnosti Evrope i jedan od najvrednijih (još uvek očuvanih) prirodnih potencijala Srbije. Srce ekosistema Stare planine jeste upravo reka Visočica sa svojim pritokama. U tom kontekstu bilo kakvo pregrađivanje i derivacija vode za potrebe MHE predstavljalo bi invazivan, direktan atak na biodiverzitet i vodilo bi postepenoj degradaciji celokupnog ekosistema Stare planine. U daljoj perspektivi to bi onemogućilo normalan život na tom području, vodilo daljem iseljavanju ljudi iz ovog, već u velikoj meri opustelog kraja i sprečilo njegovo oživljavanje kroz etno i eko turizam, obnovu stočarstva i proizvodnju visokokvalitetne i zdrave hrane – zaključuje Ristić.

 

 

Mijat Lakićević

Novi magazin, 25. jul 2018.