Gotovo u dan sa privrednom, poklopila su se još dva oblika rusko-srpske saradnje. Jedan je sporazum o razmeni tajnih podataka između službi bezbednosti, koji zadire duboko (stručnjaci tvrde: potpuno mutno) u oblast visokih tehnologija. Drugi je naoko bizaran, turneja “Noćnih vukova”

Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”. Sa gradom Kragujevcom već je potpisala “ugovor o saradnji” kojim je predviđeno da Rusi naprave “aplikacije” za taksi, parking, gradski prevoz i navigaciju. Uskoro se očekuje, kako su takođe javili mediji, da slični sporazumi budu napravljeni sa Nišom i Novim Sadom. Ne čudi što je Kragujevac isprednjačio, ako se uzme u obzir da je Tomislav Nikolić, donedavni predsednik Srbije i Srpske napredne stranke, a danas šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom (i Kinom, ali to sad nije važno) iz obližnje Bajčetine, a da je njegov sin Radomir gradonačelnik šumadijske prestonice. Ipak, čini se da je njihova uloga u ovom komadu sporedna i uglavnom izvršna. U dovođenju ruske firme i promociji čitavog poduhvata glavna rola pripala je Nenadu Popoviću, ministru zaduženom za inovacije i tehnološki razvoj. Ako je neko načas pomislio da je Popović ministar u vladi Rusije, pogrešio je. Mada – to bi bilo logično. Ništa prirodnije nego da ministar za visokotehnološki razvoj podstiče razvoj te branše u svojoj zemlji. Uostalom, zar to nije već više puta obnarodovana “misija” aktuelne Vlade. Ali u svojoj, a ne u nekoj tuđoj zemlji, makar to bila i nama ne tako tuđa, naprotiv, Rusija. Tako da čoveku ostaje da se zapita da li je Popović “promašio” državu ili vladu. Nešto od to dvoje sigurno jeste.

Naravno, da ne bude zabune, niko nema ništa protiv dolaska ruskih kompanija bilo koje vrste, pa i visokotehnoloških, u Srbiju. Štaviše – dobrodošle su. Ali, da se tako jednostavno izrazimo, po tržišnim pravilima i pod uslovima jednakim za sve. A ne državnim kanalima i političkim vezama. Da “nuspojave”, što bi rekao Pančić, tj. Teofil, takvih aranžmana i ne pominjemo.

Ako je i koincidencija, onda prosto bode oči: gotovo do u dan sa ovom privrednom, poklopila su se još dva oblika rusko-srpske saradnje. Jedan je sporazum o razmeni tajnih podataka između službi bezbednosti dve zemlje, koji čeka na usvajanje u Skupštini Srbije, a koji (po prirodi stvari) zadire duboko – stručnjaci tvrde: potpuno mutno – u oblast visokih tehnologija. Drugi je, naoko bizaran, “Ruski Balkan”. Turneja “Noćnih vukova”, poznate bajkerske družine iz Rusije – poznate pre svega po izvanredno prijateljskim vezama sa ruskim predsednikom Vladimirom Vladimirovičem Putinom – sa “misijom”, kako je rečeno, da istražuju “kulturni uticaj ruske imperije na Balkanu”.

Ovih dana, takođe, jedna od glavnih tema u Srbiji je i rekonstrukcija Vlade. Među ministrima “viđenim” za rekonstrukciju Popovićevo ime se ne pominje. Ne znamo šta misli premijerka Brnabić, kojoj digitalizacija ne silazi sa usana, ali nema sumnje da posle svog misionarskog poteza i dovođenja prve ruske IT kompanije u Srbiju Nenad Popović zaslužuje da se vine na sam vrh tog spiska.

Osim ako mu, u stvari, predsednik Vučić nije odredio specijalnu misiju da za njega gradi “digitalni mostobran” prema Moskvi. Pošto s puta u Evropsku uniju, izgleda, sve više skrećemo, mada se još uvek drugačije zaklinjemo.

Mijat Lakićević

Novi magazin br. 361, 29. mart 2018.