Plate u javnom sektoru ispadaju najstrože čuvana državna tajna. Što nije ni čudno, ako se ima u vidu da je sistem plata državnih uposlenika komplikovan, netransparentan i nepravedan
Plate u javnom sektoru
Ima jedna stvar koju Srbi i Srpkinje nikada ne treba da zaborave, ali ni da oproste. Sebi, ne drugima. To, naime, da su Slovence devedesetih nazivali bečkim konjušarima.
U zemlji bečkih konjušara, da pređemo na stvar, već odavno na internetu možete videti platu svakog državnog činovnika. I to ne samo onog zaposlenog u nekom ministarstvu, na carini ili u opštini nego i u osnovnoj školi i u domu zdravlja. Ne doduše poimence, ali po položaju i funkciji, tj. po “opisu poslova i radnih zadataka”, svakako. Nisu, međutim, samo Slovenci, koji su ionako oduvek bili napredniji, odmakli ispred Srbije. Čak je i u Crnoj Gori sistem plata u javnom sektoru uređeniji i transparentniji nego u srpskoj “deželi”.
Što i nije teško jer u Srbiji nikakvog sistema zapravo i nema. Plate u javnom sektoru formiraju se, kako je to u svojoj studiji utvrdio Fiskalni savet, na osnovu “čak 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu”. Haos, a ne sistem.
Nije to, da podsetimo, jedina mana aktuelnog vrednovanja radnog doprinosa državnih uposlenika. On je i duboko nepravedan jer su, recimo, plate u vojsci i, naročito, policiji mnogo veće nego u nekim drugim sektorima. U policiji su, naime, primanja (osnovna plata uvećana za dodatke) oko 30 odsto veća od prosečnih u zdravstvu i prosveti. Takođe, zdravstvo je plaćeno relativno manje nego u drugim zemljama. I to ne samo apsolutno već i relativno, odnosno kada se u obzir uzme snaga privrede i odnos zarada prema drugim sektorima. Dok su plate u prosveti, posebno nastavnika, koji se inače najviše bune, čak i malo iznad relativnog nivoa u uporedivim zemljama i kreću se oko prosečne zarade zaposlenih u državi.
IMA JEDNA STVAR KOJU SRBI I SRPKINJE NIKADA NE TREBA DA ZABORAVE, ALI NI DA OPROSTE. SEBI, NE DRUGIMA. TO, NAIME, DA SU SLOVENCE DEVEDESETIH NAZIVALI BEČKIM KONJUŠARIMA. U ZEMLJI BEČKIH KONJUŠARA VEĆ ODAVNO NA INTERNETU MOŽETE VIDETI PLATU SVAKOG DRŽAVNOG ČINOVNIKA
KORI, VRATI SE: Još je Kori Udovički, kao ministar za državnu upravu u prvoj vladi Aleksandra Vučića, kao jednu od svojih glavnih obaveza zacrtala da uspostavi red u zaradama javnih službenika, ali je uspela samo da dođe do neke vrste strateškog, tj. “pozicionog” dokumenta “Moderna država – racionalna država: koliko, kako, zašto”, napravljenog, sad bi se već moglo reći, davne 2016. godine.
Navodno joj je zamerano na sporosti, pa u drugoj Vučićevoj vladi nije dobila mesto – nasledila ju je baš aktuelna premijerka – ali su od onda stvari bile još sporije.
Krajem prošle godine, doduše, izgledalo je da se čitavom poslu nazire kraj jer su (14. decembra) doneti zakoni o zaposlenima u javnim službama, odnosno o sistemu plata u javnom sektoru, kojima je predviđeno uvođenje platnih razreda, što bi trebalo da znači da će ubuduće za isti posao u svakoj službi plata biti ista. Već navedeni argumenti trebalo je da budu dovoljan podsticaj Vladi da se potrudi i završi posao, odnosno konačno rasporedi službenike po platnim razredima, ali do toga ipak nije došlo. Početkom ovog meseca, 2. novembra, Vlada Ane Brnabić odlučila je da odloži primenu zakona još godinu dana.
Nije stvar samo u tome što će još jedna godina biti izgubljena. Velika je, naime, opasnost da će se postojeći haos još više povećati, što će naravno otežati uvođenje reda – ukoliko do toga ikada dođe. Naime, problem je u tome, kako ističu u Fiskalnom savetu, što će se umesto sistema koeficijenata i dalje primenjivati proizvoljno povećanje plata po ministarstvima. Jer, i to treba znati, “dosadašnja praksa je bila takva da se u budžetskom procesu određivalo povećanja plata po ministarstvima ili sektorima, što je značilo “jednaki procenti povećanja zarada svim zaposlenima u široko definisanoj celini. Tako su jednak porast imali i lekari i administrativno osoblje u zdravstvu, policajci i službenici u policiji, nastavnici u osnovnim školama, vrtićima i pomoćno osoblje u ustanovama prosvete”, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.
PLATE U JAVNOM SEKTORU FORMIRAJU SE NA OSNOVU ČAK 23 RAZLIČITE OSNOVICE, VIŠE OD 500 OSNOVNIH KOEFICIJENATA I PREKO 200 DODATAKA NA OSNOVNU PLATU
Prelazak na platne razrede i sistem koeficijenata omogućio bi da se isprave sadašnje nelogičnosti. Naime, kažu u FS, “oni zaposleni čije plate više zaostaju za novom platom dobili bi veće povećanje, oni koji zaostaju manje dobili bi i manji porast. To znači da bi, imajući u vidu sadašnju situaciju, po novom sistemu, kada je reč o zdravstvu, lekari imali dvocifreni procentualni rast zarade, ali ne i administrativno osoblje, čije zarade već sada ne zaostaju za objektivnim nivoom. Slično, u prosveti, ustanovama kulture ili administraciji ima radnih mesta koja bi imala natprosečan, pa i dvocifren porast zarade, dok bi druga imala neznatna povećanja jer su već sada preplaćena”.
SILA IZNAD ZAKONA: Ma koliko krupne, navedene mane “sistema zarada” u javnom sektoru nisu i najveće. “U ovom trenutku”, naglašava Fiskalni savet, “za održivost sistema važniji je tretman zarada u policiji i vojsci. Za njih nije poznat ni načelni plan: katalog (popis) radnih mesta, u kojoj platnoj grupi će se zaposleni naći i koliki koeficijent će dobiti. Ispravan pristup podrazumevao bi da se za veliki broj radnih mesta predvidi koeficijent kao za drugog zaposlenog u državnom sektoru sa istim poslom. Nema razloga da generička radna mesta (administrativna, pravna, tehnička, računovodstvena zanimanja, poslovi javne nabavke i slično) budu posebnim koeficijentima izdvojena i nagrađena samo zato što pripadaju određenom ministarstvu. Specifična radna mesta (sa izraženim rizikom, na primer) mogu da dobiju visoke koeficijente (iz jedinstvenog sistema koeficijenata), kao što je to uostalom i sada slučaj s velikim brojem mesta u obuhvaćenim javnim službama. Dakle, neprihvatljiv ishod bio bi da radna mesta u policiji i vojsci ostanu potpuno neuklopljena u sistem i da praktično ovi sektori sami vode svoju politiku zarada. Ako bi se to desilo, onda bi praktično samo deo zaposlenih bio vrednovan na pravičan i objektivan način, plate ne bi bile određene jedinstvenim principima (ista plata za isti rad), što bi vodilo urušavanju i razgradnji sistema”.
PLATE U VOJSCI I, NAROČITO, POLICIJI MNOGO SU VEĆE NEGO U NEKIM DRUGIM SEKTORIMA. U POLICIJI SU, NAIME, PRIMANJA (OSNOVNA PLATA UVEĆANA ZA DODATKE) OKO 30 ODSTO VEĆA OD PROSEČNIH U ZDRAVSTVU I PROSVETI
Uravnilovka, tj. korupcija
Jedna od stvari za koje se Fiskalni savet zalagao bila je “širi raspon koeficijenata i svrstavanje svih radnih mesta u jedinstvenu matricu. Raspon koeficijenata iz sistemskog zakona (7,5) omogućava razvrstavanje sektora koji su sada u fokusu Vlade (o kojima je bilo reči – prosveta, zdravstvo, administracija i drugi). Ali, standardna međunarodna praksa pokazuje da će biti nemoguće na pravi način u pomenuti raspon uključiti delove države (sudije i tužioci, državni funkcioneri, nezavisne institucije) koji će u 2019. godini doći na red za uređivanje plata. Tada će se javiti potreba za širim rasponom koeficijenata.
Formiranje uskog raspona zarada i male plate zaposlenih na rukovodećim i odgovornim pozicijama dovodi do toga da oni traže dodatne angažmane. To je suprotno principima dobre prakse – umesto da državni službenik i funkcioner bude adekvatno plaćen, dolazi se u situaciju da mu se daje mala plata, a onda mu se omogućava drugi prihod – članstvom u upravnim ili nadzornim odborima preduzeća, na primer. Da bi se sprečila potraga za uvećanjima i dodacima širom državnog sektora, važno je da koeficijenti i osnovica budu objektivni i stimulativni; populističkim odnosom prema višim platama umanjio bi se kvalitet državne uprave i zaposleni podstakli da se bave i drugim aktivnostima pored osnovnog posla”. Korupciju kao jedan vid ovih “aktivnosti” FS, naravno, ne pominje.
Javne plate javnog sektora
Jedan od ključnih pokazatelja dobre i odgovorne države jeste transparentnost plata u javnom sektoru. Otud je prema analizi Fiskalnog saveta “od velikog značaja da li će i na koji način biti objavljivana primanja zaposlenih u državnom sektoru Srbije”. FS u vezi s tim kaže da “ohrabruje najava da će se otpočeti objavljivanje podataka o zaposlenosti i zaradama”. Jer, “informacioni sistem za praćenje i objavljivanje zarada jeste veoma važan element reforme”. Pozivajući se na primer Slovenije, koji je već u osnovnom delu ovog napisa pomenut, FS ističe da bi “u slučaju Srbije prvi korak u izgradnji potrebnog sistema bio da se – već krajem ove i početkom sledeće godine – započne redovno objavljivanje pouzdanih podataka o broju (stalno i privremeno) zaposlenih, o masama osnovnih zarada, kao i dodacima (iz svih izvora). To bi već omogućilo precizniju analizu zarada i praćenje velikog broja izazova” koje reforma zarada podrazumeva. “Za početak”, smatra FS, bili bi “dovoljni i podaci na nivou ministarstva”, dok bi se “kasnije, tokom 2019. godine, stvarali uslovi” da se objave i konkretniji, odnosno, kako kaže FS, “dezagregiraniji” podaci. To bi onda “omogućilo i sagledavanje unutarsektorskih razlika; na primer, razlike u zaradama i zaposlenosti između dve ustanove kulture, škole ili bilo kojeg drugog sektora države”, zaključuje FS.
Mijat Lakićević
Novi magazin br. 396, 29. novembar 2018.