Vučiću je u interesu da od Jeremića pravi svog najljućeg neprijatelja, tj. najvećeg opozicionara. Nije tu bitan Jeremić nego što se na taj način dis/kvalifikuje čitava ta opoziciona “korpa”
Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da
smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan
protivnik. Pošto se Jeremić na “političkom spektru” gura za mesto s Vojislavom
Šešeljom. Dakle, otprilike tamo gde se nalazi Vučićeva podsvest. Ali i, što je
važnije, svest gotovo svih naprednjaka. Tako da oni nikada neće glasati za
nekoga ko se u njihove redove umuvava iz demokrata. A, sa druge strane, oni
koji glasaju za “građansku opciju” po definiciji ne podnose nikakav, pa ni
umiveni šešeljizam.
Tako da Jeremić nikada neće moći da prođe na izborima. Zato je Vučiću u
interesu da od Jeremića pravi svog najljućeg neprijatelja, tj. najvećeg
opozicionara.
Nije tu bitan Jeremić nego što se na taj način dis/kvalifikuje čitava ta
opoziciona “korpa”. A pošto kad u korpu stavite samo jednu trulu jabuku, neće
one koje su zdrave uticati na ovu jedni da se “rastruli” nego će ta jedna (eh,
da je jedna) pokvariti sve jabuke.
A to znači i Demokratsku stranku. Koja bi u toj korpi, u normalnoj situaciji,
trebalo da bude ona koja diktira politiku i određuje pravac.
Zato je Vučić namerno najviše napadao Jeremića – i opet će, samo da ovo sa
Bastaćem prođe, a proći će jer to nije politika – tu se pravi galama i diže
prašina, da se u toj buci i magli ne bi videle nove (i male) stranke koje su
stvarna alternativa Vučiću i koje bi mogle da privuku građane.
Jer, Vučića su izbušili sa svih strana. I to ne politički neprijatelji nego
stranački prijatelji. Akronim SNS sve više znači “stranka niskih strasti”.
Toliko se to razobručilo.
Može Vučić (verovatno) da posmenjuje celo Predsedništvo i Glavni odbor, ali zapravo
– ne može. Time bi, prvo, pokazao sopstveni neuspeh; drugo, mogao bi da dovede
samo gore i, treće, smenjeni to ne bi mirno gledali. Tako je Vučić u izvesnom
smislu postao talac stranačke vrhuške koja mu se kune na vernost, a radi šta
hoće.
Na proslavi 11 godina partije 27. oktobra u Novom Sadu Vučić je “ponovo najavio
velike promene u stranci na predstojećim stranačkim izborima u novembru,
istakavši da iz svojih redova moraju da izbace one koji su se borili samo za
lične interese”.
Međutim, 2. novembra u Politici predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić
kaže da “ovog meseca sigurno neće biti održana stranačka skupština, a o
promenama u vrhu stranke odlučivaće se posle izbora”.
I, gle čuda, posle sastanka Predsedništva SNS 4. novembra Vučić “velike promene”
i ne pominje”; umesto toga najavljuje da će se na izbornoj listi naći “najmanje 20 odsto novih lica”.
Sa druge strane, Vučiću treba sve više pirotehnike da prikrije slabe ekonomske
rezultate. Rast bruto domaćeg proizvoda, kojim se ovih dana toliko hvali, ove
godine će jedva biti nakarikan na oko 3,5 odsto, što je znatno manje od
prošlogodišnjeg rasta. Što je još gore, industrijska proizvodnja pada, poljoprivreda takođe, rast BDP-a zapravo vuku građevinarstvo (rast od
oko 16 odsto – ali zahvaljujući i besmislenim radovima) i
komunikaciono-informacione usluge.
Među pomenuta “pirotehnička sredstva” spada i najnovija Vučićeva izjava da je
Srbija “za kratko vreme postigla rezultate koji će ući u udžbenike”. Evo nečeg
gde je predsednik SNS-a stvarno u pravu. Zbilja je za udžbenike kako je Vučić
uspeo da u poslednjih šest godina (da mu velikodušno ne računamo 2012, kada je
došao na vlast i kada je zabeležen pad BDP-a od jedan odsto) ostvari prosečan
rast BDP-a od svega 2,1 odsto, dok je čitav svet rastao po stopi od 3,5 odsto,
zemlje u razvoju 4,7 odsto, a evropske zemlje u razvoju, među koje spada i
Srbija, 4,4 odsto. I treba li podsećati da je Srbija u razdoblju 2001-2008.
ostvarila rast od 5,9 odsto.
AV – obmanjivač javnosti. Dobar naslov. Za (neki) sledeći
broj.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 7. novembar 2019.