Zašto je izgradnja Turskog toka kroz Srbiju počela u tajnosti

Turski tok

Postoje svi uslovi da Turski tok kroz Srbiju bude završen sredinom decembra, kao što je i planirano. To je prošle nedelje, u petak 7. juna u Sankt Peterburgu rekao Aleksandar Antić, ministar energetike Srbije. Istog dana, na istom mestu, Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora Gazproma, “izneo je čvrst stav da Srbija apsolutno može očekivati da će Gazprom obezbediti sve neophodne količine gasa za snabdevanje”. Te dve izjave, jedna pored druge, navode na pomisao da će u najgorem slučaju početkom iduće godine Srbija pod Vučićevom vlašću ostvariti još jedan “svoj san” – otvoriće drugi pravac snabdevanja “plavim zlatom”.
Ako je to već tako, postavlja se pitanje zašto se ovaj projekat drži “lou profajl”, tj. sprovodi se, kako tvrde najviši zvaničnici zemlje, punom parom, ali bez uobičajenih političko-marketinških “priključenija”. A ono što pre svega buni jeste zašto je sam početak radova bio obavijen velom tajnosti.

ŠAJKAŠ, DRUGI PUT: Da podsetimo, izgradnja gasovoda Turski tok kroz Srbiju zvanično je počela sredinom maja (15), dok su pripremni radovi počeli još krajem aprila – izjavio je na RTS-u u utorak 21. maja već pomenuti Antić. Gostovanje na državnoj televiziji čoveka koji je po svoj prilici neposredno zadužen za realizaciju ovog velikog projekta bilo je na neki način iznuđeno reakcijom javnosti na nešto raniju vest, takođe državne televizije, o početku izgradnje gasovoda. Naime, u Srbiji se i manji poduhvati započinju uz mnogo više pompe – što podrazumeva i učešće u glavnoj ulozi predsednika Aleksandra Vučića, koje je ovog puta izostalo – pa su se (opravdano) pojavile sumnje.
Ubrzo je postalo jasno zbog čega vlast nije želela da ovaj događaj udari “na sva zvona”. Naime, izgradnja Turskog toka počela je na istom mestu gde i (pre gotovo šest godina, u novembru 2013) izgradnja Južnog toka – kod malog bačkog sela Šajkaš. Tada je, doduše ne na licu mesta nego u Palati Srbija, održana glamurozna svečanost, a znak za početak radova putem direktnog video-linka dao je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Taj projekat je, međutim, kao što je poznato, neslavno propao, pa je očigledno Vučić odlučio da izbegne ta neprijatna sećanja i asocijacije.

IZGRADNJA TURSKOG TOKA POČELA JE NA ISTOM MESTU GDE I U NOVEMBRU 2013. IZGRADNJA JUŽNOG TOKA – KOD MALOG BAČKOG SELA ŠAJKAŠ

No, nema sumnje da će se on u nekom trenutku pojaviti jer je ovog puta odlučnost mnogo veća. Kako su tokom maja takođe javljali mediji, u Luku Novi Sad (onu istu koju je, uzgred, nedavno kupila arapska kompanija Port Dubai) već je stigao prvi kontingent od 7.000 tona cevi koje se razvoze duž trase budućeg gasovoda, a do decembra, kada bi ovaj deo posla trebalo da bude završen, biće dopremljeno oko 50.000 tona cevi. Takođe, objavljeno je i da je Ministarstvo građevinarstva dosad izdalo dozvole za radove na drugoj i trećoj deonici, kao i za pripremne radove na prvoj deonici gasovoda. Inače, gasovod koji je dugačak 400 kilometara ima četiri deonice: prva je Zaječar – Velika Plana; druga Velika plana – Kovin; treća Kovin – Žabalj i četvrta Žabalj – Kanjiža.
Gasovod, da i na to podsetimo, u Srbiju ulazi iz Bugarske kod Zaječara, a izlazi kod Horgoša (blizu Kanjiže), i dalje ide u Mađarsku. Jedan krak ići će prema Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, gde će se transportovati oko milijardu (od ukupnog kapaciteta koji je 13,5 milijardi) kubika gasa, a drugi od mesta Gospođinci do jedinog podzemnog skladišta gasa u Srbiji – Banatski dvor. To bi trebalo da omogući da se kapacitet ovog rezervoara sa sadašnjih 350 miliona kubika gasa poveća na 750 miliona kubika, čime bi, ističe se, Srbija potpuno osigurala snabdevanje i u slučaju izuzetno duge i hladne zime. Krak prema Hrvatskoj, o čemu se svojevremeno takođe govorilo, sada nije u planu.
Kada je reč o finansiranju gasovoda, ni tu se ne očekuju problemi. Prema izjavi već pomenutog ministra Antića istom prilikom, “30 odsto sredstava obezbeđuju akcionari Gastransa – Srbijagas i Gazprom, ostalo je projektno finansiranje”. Srbijagas je pak još u novembru 2018. potpisao ugovore sa pet banaka o dugoročnom kreditu u iznosu od 60 miliona evra za izgradnju gasovoda Turski tok preko Srbije. Garant tog zajma je, naravno, država, zbog čega se u javnosti odmah pojavio strah da će dug u konačnici morati da vraćaju poreski obveznici. Na to je odgovoreno da je reč o vrlo komercijalnom poslu, pa će se dug vraćati iz profita. Zanimljivo je da je Gastrans, koje je glavni realizator Turskog toka, nastao promenom imena preduzeća Južni tok (u kojem je Srbijagas imao 49, a Gazprom 51 odsto) koje je bilo zaduženo za realizaciju istoimenog projekta.
Ono što, međutim, budi sumnju u realnost Turskog toka jeste činjenica da Bugarska još prilično okleva sa izgradnjom gasovoda preko svoje teritorije. Doduše, nedavno je, opet na državnoj televiziji, objavljeno da je Bugarska obećala da će gradnja početi u junu. “Tenderi su na vreme završeni i izvođači su izabrani. Slede radovi koji su neophodni za gradnju gasovoda, a on će sigurno biti izgrađen. Konačno, gas će stizati do granice sa Srbijom”, izjavio je Dimitri Šterev, stručnjak kompanije Bulgartransgas. Takođe, ministarka energetike Bugarske rekla je da se već “gradi 11 kilometara gasovoda od tursko-bugarske granice”.

ISTA META: Ali ni pre pet godina, kada je počinjan Južni tok, nije falilo ni volje ni para. Nedostajalo je samo zeleno svetlo Evropske unije. I danas je na tom semaforu još uvek upaljeno crveno. Naime, Evropska energetska zajednica traži da se poštuje pravilo slobodnog pristupa treće strane. Srbija to pravilo možda i može da ignoriše, što je dosad i radila – Srbijagas je potpuni monopolista, distributeri mogu samo od njega da kupuju gas – ali Bugarska ne može. Tako da je ovaj projekat još uvek “golub na grani”. Naime, čak je i ruski predsednik Vladimir Putin tokom svog boravka u Beogradu sredinom januara ove godine izjavio da “Rusija praktično priprema Turski tok kroz Srbiju, ali da, što se tiče daljih aktivnosti, sve zavisi od dugih zemalja”.

GRADITI GASOVOD IAKO GAS JOŠ NIJE OBEZBEĐEN NARAVNO DA JE NEŠTO ŠTO NEMA MNOGO SMISLA. OSIM ZA ONE KOJU GASOVOD GRADE. ILI SE U NJEGA UGRAĐUJU

Putin je prilikom već pomenutog boravka u Beogradu još izjavio da je Rusija spremna da investira 1,4 milijarde dolara u gasnu infrastrukturu u Srbiji”, ali niti je on niti je iko kasnije precizirao koliki se deo te sume odnosi na sam gasovod. Prema onome što je sada poznato, jedina sredstva koja su obezbeđena jeste onaj zajam od 60 miliona evra koji je uzeo Srbijagas.
Tokom konferencije Energetska bezbednost u regionu, održane početkom juna u Beogradu, ministar Antić je, odgovarajući na pitanje da li je Turski tok dobio saglasnost Evropske energetske zajednice, odgovorio da je “kompanija Gastrans od Agencije za energetiku dobila odobrenje za izuzeće od određenih odredbi Trećeg energetskog paketa u skladu sa Zakonom o energetici Srbije”. Ali to je srpska Agencija za energetiku. Kada je reč o Energetskoj zajednici, ona je “dala pozitivno mišljenje uz određene uslove”. Ti uslovi su, međutim, takvi da, kako je rekao Antić, “Ministarstvo vodi stalan dijalog sa Sekretarijatom energetske zajednice, te duboko veruje da ćemo do kraja ovog procesa naći jedno zajedničko, izbalansirano rešenje, koje će biti na zadovoljstvo svih učesnika”. Drugim rečima – saglasnosti još uvek nema.
Graditi gasovod iako gas još nije obezbeđen naravno da je nešto što nema mnogo smisla. Osim za one koji gasovod grade. Ili se u njega ugrađuju.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 13. jun 2019.