Naučnici iz društveno-humanističkih nauka svojim vrlo malim doprinosom obaraju rejting srpske najstarije i najveće visokoškolske ustanove

 

Nauka, država i društvo

 

Beogradski univerzitet bi na Šangajskoj listi bio mnogo bolje plasiran kada bi se računale samo prirodne nauke. Ali naučnici iz društveno-humanističkih nauka svojim vrlo malim doprinosom obaraju rejting srpske najstarije i najveće visokoškolske ustanove. To bi u najkraćem bio rezime analize koju je u najnovijem (53) broju Kvartalnog monitora izneo Mladen Stamenković, docent na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Da se pozabavi ovom temom, Stamenkovića, inače matematičara – uzgred, kakve li koincidencije, prezimenjaka jednog drugog poznatog ekonomiste, takođe matematičara Stojana Stamenkovića – isprovocirali su, kako sam kaže, tekstovi po novinama nakon što je objavljena rang-lista najboljih svetskih univerziteta za 2018. godinu. Vest je, naime, glasila da je Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi pao za stotinu mesta i da se – nakon dvogodišnjeg razdoblja, tokom kojeg je bio u grupi koja se smestila od 201. do 300. mesta – sada nalazi između 301. i 400. pozicije. A naslovi su bili dramatični ili “senzacionalistički”, kako više volite: “Drastičan pad”, “Vrtoglavi pad” i slično. Stamenković je, dakle, poželeo da malo dublje zaviri u listu i vidi šta se krije iza tog pada.

 

ZALOGA ZA RAZVOJ: Pre toga, međutim, nije naodmet nešto reći o samoj listi. Ubrzo nakon što je šangajski Univerzitet Jiao Tong 2003. započeo istraživanje želeći da kineske univerzitete uporedi sa svetskim, postalo je jasno da su prvobitne namere daleko premašene. Jer, pokazalo se da međunarodno rangiranje univerziteta nije značajno samo, pa ni pre svega za njih same, tj. za naučnu zajednicu samu po sebi, profesore i studente. Ono ima širi ekonomski i društveni značaj. “Kvalitet obrazovanja, kao i sposobnost društva da kreira i usvaja inovacije, predstavlja važnu determinantu privrednog i društvenog razvoja jedne zemlje. Univerziteti imaju važnu ulogu u obrazovanju jer oni obrazuju ne samo inženjere, ekonomiste, pravnike nego i nastavnike za osnovne i srednje škole i postavljaju temelj za razvoj društva u budućnosti. Osim toga, na univerzitetima se realizuju fundamentalna naučna istraživanja, kao i napredna primenjena istraživanja kojima se stvara osnov za budući tehnološki razvoj. Stoga, kvalitet univerziteta u nekoj zemlji predstavlja indikator njene sposobnosti da učestvuje u naučnom i tehničkom napretku. Sa druge strane, svaka zemlja pokazuje mesto i značaj obrazovanja i nauke kroz iznose sredstava koje država izdvaja za nauku i obrazovanje, organizaciju naučne zajednice i motivisanost privrede da ulaže u naučne i tehničke inovacije”, kaže Stamenković. Univerzitet je, dakle, postao svojevrsno ogledalo društva, pa otud i uzbuđenje kojim se prate njegovi rezultati u ovom svetskom naučnom “višeboju”.

 

MLADEN STAMENKOVIĆ: OD 14 OBLASTI, SA KOLIKO SU DRUŠTVENE NAUKE ZASTUPLJENE NA ŠANGAJSKOJ LISTI, BU SE NALAZI U SAMO DVE – PSIHOLOGIJA I OBRAZOVANJE

 

Zbog složenosti i osetljivosti “materije”, tj. teškoća da se precizno odrede merila, kreatori istraživanja prikazuju potpuni rang i finalni skor samo za prvih 100 univerziteta, dok su preostali grupisani u “divizije” od po njih 50, odnosno sto. To što je Beogradski univerzitet ispao iz treće stotine (201 do 300) i “(u)pao” u četvrtu, ne mora da znači i nije, smatra Stamenković, ništa strašno. Jer, ako se pogledaju apsolutni rangovi, BU je 2016. godine zauzeo 298. mesto, naredne godine 284, dok je ove na 302. poziciji. Otud se, prema Stamenkovićevom mišljenju, “ne može govoriti o nekoj drastičnoj promeni u ovom trogodišnjem periodu”. Za Stamenkovića je ključno da je BU najbolje plasirani univerzitet u regionu, kao i da je u vrhu centralno-istočne Evrope jer “deli drugo mesto sa Univerzitetom iz Varšave, iza praškog Karlovog univerziteta”.

 

BEOGRADSKI UNIVERZITET JE NA ŠANGAJSKOJ LISTI 2016. GODINE ZAUZEO 298. MESTO, NAREDNE GODINE 284, DOK JE OVE NA 302. POZICIJI

 

BLAGI OČAJ: Zapažanje da su društveno-humanističke nauke ispod potrebnog nivoa, podseća najpre Stamenković, nije novijeg datuma. Prema jednom istraživanje Srpske akademije nauka, u razdoblju od 2006. do 2010. društveno-humanističke nauke učestvovale su sa samo šest odsto u ukupnom broju radova koje su naučnici iz Srbije objavili na Web of Science listi, dok je u zemljama našeg regiona njihov udeo 10-20 odsto.

Slično su utvrdili i Kinezi. Od 14 oblasti, sa koliko su društveno-humanističke nauke zastupljene na Šangajskoj listi, primećuje Stamenković, Beogradski univerzitet se nalazi u samo dve – psihologija i obrazovanje. U ekonomiji prednjači Karlov Univerzitet sa pozicijom od 76. do 100. mesta. Centralno-evropski univerzitet iz Budimpešte je u grupi od 151. do 200. mesta. Praški univerzitet ekonomije nalazi se od 201. do 300. pozicije, zajedno sa univerzitetima iz Ljubljane i Bukurešta. Od 301. do 400. mesta nalazi se Univerzitet u Varšavi. Mađarska ima još jednog predstavnika na listi 500 najboljih u ekonomskim naukama – Korvinus univerzitet iz Budimpešte (401-500. mesto).

U pravnim naukama prikazan je redosled za samo 200 najboljih. Univerzitet u Beču i ovde se pojavio na pozicijama od 151. do 200. mesta, ali se kao iznenađenje može tretirati i pojava Univerziteta u Mariboru na toj listi.

U oblasti političkih nauka rangirano je 400 univerziteta. Najbolji kontinentalni evropski univerzitet je u Arhusu u Danskoj, na 19. poziciji. Ponovo, već na pozicijama 101-150 imamo univerzitet iz ovog dela Evrope – reč je, opet, o CEU iz Budimpešte. Univerzitet u Ljubljani je pozicioniran od 201. do 300. mesta, zajedno sa Univerzitetom u Varšavi. I na poslednjih 100 mesta nalaze se univerziteti iz grupacije koju posmatramo, pa su tu Masarikov univerzitet i Univerzitet ekonomije iz Praga, oba iz Češke. Dobri reperi za naš region mogu da budu i univerziteti u Beču i Salcburgu, oba pozicionirana od 101. do 150. mesta.

 

SRĐAN MILOŠEVIĆ: VLADA TERA NAUKU DA SE BAVI RAZVOJEM NACIONALNOG IDENTITETA UMESTO KRITIČKIM PREISPITIVANJEM STANJA U DRUŠTVU

 

Da “rezimiramo”, Češka, Mađarska i Poljska imaju po tri univerziteta koji se vode na listi najboljih unutar makar jedne oblasti; Estonija, Rumunija i Slovenija dva, dok su sa jednim predstavnikom zastupljene Srbija, Hrvatska i Litvanija. Među zemljama bivše Jugoslavije Univerzitet u Ljubljani se na polju društveno-humanističkih nauka, sa pozicijom 201-300, ističe kao neprikosnoven lider.

Beograd ima prostora za napredak, smatra Stamenković, ali kao da baš i nije preveliki optimista. “Sve dok je na Šangajskoj listi prisutan sa samo dva visoko citirana naučnika, BU će biti negde oko 300. pozicije. Štaviše, realnija je “tendencija pada za nekih 50-100 mesta jer su oba profesora koja su odlučujuće doprinela sadašnjem plasmanu, matematičari Stojan Radenović i Zoran Kadelburg, već u penziji”.

 

ZATVORENI UNIVERZITET: Zašto Beogradski univerzitet, pita (se) Stamenković, koji “zaista može da se poredi sa Karlovim, bečkim ili varšavskim univerzitetom u ukupnom poretku, toliko zaostaje na polju društveno-humanističkih nauka. Razlog je – odgovara odmah – “zakasnela tranzicija”, odnosno, “zatvorenost ka stranim profesorima i savremenim akademskim trendovima u svetu”. Dakle – i “lek” je tu negde.

“Univerziteti moraju da podignu kvalitet doktorskih studija u ovoj oblasti, naročito u pogledu metodologije. Fakulteti moraju da se otvore za vrhunske strane profesore, naročito na master i doktorskim studijama, kako bi mlade istraživače bliže upoznali sa trenutnim naučnim trendovima”.

Govoreći o ovoj temi, Stamenković je, međutim, postavio još jedno pitanje – kako to da je razvoj institucije kao što je Univerzitet u Beogradu išao tako divergentnim putevima, pa je “grupacija društveno-humanističkih nauka evoluirala potpuno drugačije u odnosu na prirodne ili tehničke nauke. Bilo bi zanimljivo istražiti dublje razloge tog zaostatka”, rekao je Stamenković.

 

VELIKA JE OPASNOST DA BU PADNE ZA 50-100 MESTA JER SU OBA PROFESORA KOJA SU VISOKOM CITIRANOŠĆU ODLUČUJUĆE DOPRINELA SADAŠNJEM PLASMANU, MATEMATIČARI STOJAN RADENOVIĆ I ZORAN KADELBURG, VEĆ U PENZIJI

 

Deo odgovora ponudio je profesor Ljubomir Madžar na samom predstavljanju QM, podsetivši na opasku nekad jednog od vodećih profesora Ekonomskog fakulteta Miladina Koraća. “Kad mi na prvoj godini lupimo studente ovim našim marksističkim maljem po glavi, oni do kraja života ne mogu da se oporave”, rekao je, kako kaže Madžar, Korać.

U međuvremenu je, međutim, kako izgleda, taj marksistički malj zamenjen nacionalističkim. Naime, istoričar Srđan Milošević u kratkom razgovoru za NM kaže da “naše društveno-humanističke nauke nisu prepoznate u svetu, a nema ni razloga jer i nemaju nekog doprinosa. Slabo se prate savremena kretanja, naročito u metodološkom smislu, teoretski smo zaparloženi, a možda je najveći problem u činjenici da se društveno-humanističke nauke shvataju kao nacionalna stvar. Vlada je donela strategiju razvoja nauke”, podseća Milošević, “u kojoj je rečeno da društveno-humanističke discipline treba da doprinesu razvoju nacionalnog identiteta. To je devetnaestovekovno shvatanje i nauke i nacije. Vlada tera nauku da bude državotvorna umesto da bude kritička, odnosno da kritički preispituje stanje u društvu.

Ta strategija je ozbiljna svinjarija”, revoltiran je Milošević. “Sa druge strane, ne može se reći ni da su se naučnici pobunili protiv takvog određenja; štaviše, oni su to verovatno i ubacili u Strategiju”, konstatuje Srđan Milošević.

 

Broj objavljenih radova

Beogradski univerzitet je, ističe Stamenković, dobar rezultat ostvario po indikator PUB – broj objavljenih radova na SCIe/SSCI listi. U centralno-istočnoj Evropi samo Karlov univerzitet ima veći broj objavljenih radova. Koliko je to dobar rezultat, govori i činjenica da Prinston ovde ima skor 44,2. Rangiranjem top 1.000 univerziteta samo po ovom pokazatelju, Univerzitet u Beogradu je na 189. mestu. Univerzitet u Novom Sadu se nalazi na deobi 659. mesta prema ovom indikatoru, što je takođe bolja pozicija od njegovog “generalnog” plasmana.

Jedna od najvećih zamerki na račun indikatora koji se odnosi na broj objavljenih radova jeste da Šangajska lista uzima u obzir ukupan broj radova i da su time veliki univerziteti, kakav je i BU, u povlašćenom položaju. Jer, kaže se, merenje ukupnog broja publikacija skriva učinak po pojedinačnom istraživaču. Stamenković, međutim, naglašava da “PCP indikator pokazuje upravo izuzetnost univerziteta po jednom istraživaču. Ni ovde Beogradski univerzitet ne stoji loše iako nije jednako kvalitetan kao po ukupnom broju radova. Ako bismo rangirali univerzitete samo po ovom kriterijumu, BU bi se našao na 252. mestu, dok bi novosadski zauzeo 823. poziciju. Kada je reč o spomenutom Prinstonu, njegov skor po ovom indikatoru iznosi 73,3 poena”.

 

 

I Novi Sad na listi

Proširivanje Šangajske liste na hiljadu univerziteta omogućilo je i Univerzitetu u Novom Sadu, koji se našao u desetoj stotini, da postane vidljiv u svetskim okvirima. Zagrebačko sveučilište, sa pozicijom od 501. do 600. mesta, najbolji je predstavnik Hrvatske. Slovenija, pored ljubljanskog univerziteta, koja je na poziciji 401-500, ima i Univerzitet u Mariboru, koji se nalazi u grupi univerziteta od 501. do 600. mesta. Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija nemaju predstavnike u 1.000 najboljih univerziteta. Na listi su i dva univerziteta iz Rumunije – Univerzitet Babeš-Boljaj (601-700), kao i Univerzitet u Bukureštu (801-900).

 

Kriterijumi & indikatori

Šangajska rang-lista se formira na osnovu četiri kriterijuma koji se mere kroz šest indikatora. Kriterijumi su kvalitet obrazovanja, kvalitet nastavnog osoblja, naučnoistraživački doprinos i “per capita” akademska postignuća institucija. Indikatori su pak sledeći:

Alumni (nagrade bivših studenata) – ukupan broj bivših studenata posmatrane institucije koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju. Taj broj pomnožen je s koeficijentom koji predstavlja vreme kada je osoba dobila nagradu. Tako se sa jedan množi svako ko je nagradu dobio od 2011. godine, sa 0,9 svaka osoba koja je dobila nagradu u periodu 2001-2010. sve do perioda 1921-1930. kada se broj osoba sa nagradom množi sa 0,1.

Award (nagrade nastavnog osoblja) – ukupan broj nastavnog osoblja posmatrane institucije koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju.

HiCi – broj visoko citiranih istraživača. Clarivate Analytics lista visoko citiranih istraživača za 2017. godinu bila je osnova za kreiranje ovog indikatora.

N&S – broj radova objavljenih u časopisima Nature i Science od 2013. do 2017. godine.

PUB – ukupan broj radova objavljenih na SCIe/SSCI listi u 2017. godini (pri čemu se svaki rad objavljen na SSCI listi računa dvostruko).

PCP – Ponderisani skor pet gore definisanih indikatora podeljen brojem obračunskih radnika unutar institucije. Za institucije za koje ne postoji broj zaposlenih koristi se ponderisani prosek navedenih indikatora.

S obzirom na to da je glavni cilj Šangajske liste merenje naučne izuzetnosti, najveći značaj imaju nagrade poput Nobelove i radovi u časopisima Nature i Science. Čak polovina ukupne ocene dobija se na osnovu ova dva indikatora.

 

 

 

Mijat Lakićević

Novi magazin br. 388, 4. oktobar 2018.