Vučić toliko ide po Srbiji samo da bi se menjao “mizanscen” za njegove nastupe. Tako se ostavlja utisak da govori različite stvari, a u stvari stalno govori jedno te isto. I reči su mu drugačije, ali je njihova poruka uvek ista: “Ja sam vaš bog i nema drugog boga osim mene. A opozicija je đubre”

Marketingaši su smislili izreku “sve je marketing”, a Aleksandar Vučić je njihov najbolji najgori učenik. Pre neki dan, u četvrtak 11. oktobra, bio je u Kraljevu, a nije lako reći šta je tamo radio. Jer, da je otvorio novu fabriku – nije, da je položio kamen temeljac – nije ni to; bilo je nešto između, smuti pa prospi. Stiče se utisak da Vučić, u kojoj god ulozi da je, toliko ide po Srbiji samo da bi se menjao “mizanscen” za njegove nastupe. Jer, tako se ostavlja utisak da on govori različite stvari, a u stvari stalno govori jedno te isto. I reči su njegove drugačije, ali je njihova poruka uvek ista: “Ja sam vaš bog i nema drugog boga osim mene. A opozicija je đubre”.

Tako je, recimo, glavna vest iz Kraljeva bila da će neka firma – nije ni bitno koja, ionako je ona tu zahvaljujući Vučiću – otvoriti fabriku u kojoj će biti zaposleno pet hiljada ljudi. Samo ako se malo udubite u vest videćete da će taj broj biti dostignut tek 2023. godine, a da će u januaru iduće godine, kada novo preduzeće treba da bude otvoreno, u njemu biti zaposleno 150 ljudi. Naravno, Leoni će – jer reč je o toj velikoj nemačkoj kompaniji – kasnije stalno povećavati broj zaposlenih, u skladu sa potrebama tržišta. Ali, to je nekako ostalo u senci i na margini: Vučić, 5.000 radnih mesta, Kraljevo – to je brujalo eterom.

Dok je, međutim, Vučić budućnost crtao jarkim bojama, pojavila se vest koja muti i zatamnjuje tu krasnu sliku. Ekonomisti su, naime, objavili prognoze da će posle ovogodišnjeg (relativno) snažnog privrednog uzleta od gotovo četiri i po odsto, iduće godine rast biti osetno manji – između 3,5 i četiri odsto. A to će Srbiju opet baciti među (naj)sporije rastuće ekonomije u centralno-istočnoj Evropi. Što je za zemlju koja je i inače na repu, mada se stalno izdaje za nekog lidera, tj. među najnerazvijenijima, daleko od potrebnog i znači praktično da će Srbija i dalje zaostajati.

Ali, to nije ni čudo kada je u Srbiji izgradnja Potemkinovih sela jedna od najpropulzivnijih društvenih delatnosti. Recimo, kad smo već u Kraljevu, to jest kad je već bio u Kraljevu, ni Vučić nije propustio priliku da najavi da će “vojni aerodrom Lađevci biti otvoren i za civilni saobraćaj”. O tome je na ovom mestu već bilo reči, ali nije zgoreg podsetiti da je Vučić, doduše posredstvom ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović, otvaranje aerodroma “Morava”, kako se inače ta “vazdušna luka” zvanično zove, najavio još pre gotovo četiri godine, februara 2015 – za decembar iste godine. A onda je i sam Vučić, “lično i personalno”, krajem 2015. to isto najavio za narednu, 2016. godinu. Sad opet obećava to isto, i opet za dogodine. Kad na vrbi rodi grožđe.

Ipak – hvala Vučiću. Što nam ne dozvoljava da zaboravimo. Pa nije u Kraljevu odoleo da izrazi posebno zadovoljstvo što će Leoni proizvoditi kablove (i) za Mercedes. Što je oživelo onu sliku Vučića, još iz marta 2014, koji lepi znak Mercedesa na autobus Ikarbusa, te najavljuje “strateško partnerstvo” nemačke i srpske kompanije i “ulazak” Mercedesa u Ikarbus. Ništa od toga nije bilo, a Ikarbus je nastavio da radi ono što je radio i pre Vučića, i bez Vučića – da kupuje Mercedesove šasije, na njima dograđuje to što dograđuje i posle to prodaje. Rispekt, što bi rekli klinci, ni to nije malo.

Ali, Mercedes je svoju novu fabriku automobila nedavno otvorio u Mađarskoj. Figurativno rečeno, Mađarska je za Srbiju postala “mercedes”. Uprkos Vučiću. Ili zahvaljujući Vučiću. Ili oboje.

Mijat Lakićević

Peščanik.net, 15. oktobar 2018.