Ustavni sud Srbije bi se uskoro mogao naći pred velikim iskušenjima. Ne toliko stručnim i profesionalnim, koliko “lobističkim”. Naime, grupa profesora Beogradskog univerziteta, na čelu sa Miodragom Jovanovićem, redovnim profesorom Pravnog fakulteta, pokrenula je inicijativu da se ispita ustavnost Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.

U najkraćem, profesori tvrde: a) da je Zakonom uveden porez samo za zaposlene u javnom sektoru i b) da je time povređeno načelo jedinstvenosti pravnog poretka.

Da vidimo šta je od toga tačno. Najpre, kakve argumente Jovanović i njegova grupa navode u prilog tvrdnji da je reč o porezu. U Suštini glavni argument je taj da se u javnosti, u raspravama oko i povodom tog zakona, dakle “kolokvijalno”, o smanjenju plata u javnom sektoru govorilo kao o “solidarnom porezu”. Zanimljivo je, međutim, da u jednoj polemici ovim povodom Jovanović kaže da se kolokvijalno može govoriti “u kafani, na pijaci, u frizerskom salonu, ali ne i pred Ustavnim sudom”. Ono što drugima ne dozvoljava, Jovanović sebi širokogrudo dopušta. Prvi argument, dakle, otpada.

Kad je, pak, reč o neustavnosti pomenutog zakona Jovanović, da ponovimo, ističe da je njime “povređeno ustavno načelo jedinstvenosti pravnog poretka”, jer “Ustav ne pravi razliku između zaposlenja u privatnom i javnom sektoru”. Ali, šta to uopšte znači. Odnosno, kako da se “jedinstvenost pravnog poretka” primeni na plate? Prema Jovanoviću sledi zaključak da plate u javnom i privatnom sektoru treba da budu – jednake. Besmisleno? Pa naravno da je besmisleno, ali upravo to tvrdi “redovni profesor Pravnog fakulteta BU” Miodrag Jovanović.

Kakve veze ima “jedinstvenost pravnog poretka” s tim što je država odlučila da svojim zaposlenima smanji plate. Uzgred, kad su im plate povećavane onda to nije bilo “narušavanje jedinstvenosti”, ali sad kad se smanjuju onda daj, drž’ se Ustava. Jasno je da država kao poslodavac ima pravo da određuje plate u svojoj “firmi”, kao i privatnik u svojoj. Način na koji će to uraditi – linearno, uvođenjem skala, koeficijenata ili na neki šesti način, stvar je konkretne potrebe.

Ne radi se ovde, dakle, ni o kakvom “zalaganju za ustavnost” koje, navodno, “nema cenu”, kao što tvrde Jovanović i njegovi, nego o pokušaju da se visokoparnim rečnikom zadrže sitne privilegije. Pri tom se, što je najgore, pokazuje nepoznavanje samih osnova pravne nauke. Onoga što se uči u Uvodu u pravo, na prvoj godini fakulteta. Dakle, profesori su pali na ispitu. I treba da podnesu ostavke i da se ponovo upišu na pravni fakultet (ali ne u Kragujevcu) ako hoće opet da se bave pravom. Mada su, u stvari, zbog nepoznavanja materije kojom sa bave zaslužili otkaz.

Mijat Lakićević

Portal novimagazin.rs, 2. mart 2014.