Da bi prikrio svoju neozbiljnost i neodgovornost (u skladu sa onim svojim prethodnikom koji je manji problem rešavao pravljenjem većeg), Vučić sad izvodi vojsku na ulice
Redakciji se javio čovek koga je majka, žena od 90 godina,
još tokom Vučićevog 45-minutnog proglašenja vanrednog stanja usplahireno zvala i
pitala da li će njegov sin, a njen unuk sad biti mobilisan. Tako da je čovek morao
da je smiruje.
Šok je, naravno, bio i za druge građane. Samo dvadesetak dana ranije predsednik
i najodgovorniji ljudi (zdravstva) Srbije terali su šegu s koronom. Za lekare je
to bio “najsmešniji virus u istoriji čovečanstva”, a za Vučića razlog da se nazdravi.
“Alkohol gde postavite, tu koronavirus
ne raste. Ja sam sebi našao dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno iako
to nema veze s tim alkoholom, ali sam to sebi izmislio, da znate… A Zlatibor je
saopštio da čist medicinski alkohol ubija koronavirus, a ja računam da i ono gde
nije baš čist alkohol nego, ono, 41-42 stepena, da i to dobro deluje”, rekao je
Aleksandar Vučić 26. februara ove godine.
Pa sad, da bi prikrio tu svoju neozbiljnost i neodgovornost (u skladu sa onim svojim
prethodnikom koji je manji problem rešavao pravljenjem većeg), izvodi vojsku na
ulice. Navodno, tako je bar rečeno, da čuvaju bolnice, pošte i slične ustanove,
mada vidimo da se šetaju i po ulici sa automatima nagotovs, kao da očekuju da svakog
časa korona iskoči iza nekog ćoška.
Štaviše, Vučić je to učinio grubo kršeći najviši pravni akt zemlje Ustav. Jednostavno
je proglasio da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane. Zašto to nije
moguće, tj. zašto se suspenduje “narodno predstavništvo”, nijednom rečju nije objasnio
niti obrazložio. Tako je još jednom pokazao da za njega institucije ne postoje,
a pravne norme ne važe. I da je servilnost tih nazovi institucija dostigla tragikomične
razmere.
Posebno je indikativno da je Vučić uvođenje vanrednog stanja iskoristio za obračun
sa Evropskom unijom i približavanje Kini, sa druge strane. Zato što, navodno, nije
htela da pokaže solidarnost sa Srbijom. On, koji je nekoliko dana ranije potpuno
zabranio izvoz osnovnih životnih namirnica i dezinfekcionih sredstava, žali se što
je EU ograničila izvoz medicinske opreme i materijala. Tačnije, izvoz je uslovila
saglasnošću vlade, dok je Vučićev “embargo” bio potpun i bezuslovan. U suštini,
opet je pokušao da sopstvenu krivicu zamaskira napadom na
druge. Ne bi trebalo isključiti mogućnost da je upravo zbog takvog Vučićevog nastupa
Angela Merkel otkazala njihov razgovor predviđen za sutradan, tj. ponedeljak.
Sve ovo što se poslednjih sedmica dešava u Srbiji – da se vratimo na domaći teren
– pokazuje zapravo pad Vučićevog rejtinga, odnosno nizak nivo poverenja koje uživa
među građanima. Ako su za njega takvi “lupinzi” u govoru i ponašanju normalni, za
dobar deo građana nisu. Možda bi bilo drugačije kada bi Vučić iskreno priznao grešku
umesto da onima koji su ga na grešku upozoravali govori “lažete” iako video-snimci
jasno pokazuju da govore istinu. Drugim rečima, možda je poverenje polovine građana
dovoljno za ubedljivu pobedu na izborima, ali nije dovoljno kada je potrebno sprovesti
mere i politike koje traže razumevanje, angažman i poverenje čitavog društva. To
što su (ako su) građani “nedisciplinovani”, to je posledica činjenice da predsednik
– i vlast u celini, tj. i Skupština i Vlada – nije predsednik svih građana (niti
se baš trudi) nego je predsednik (odnosno vlast) samo svojih glasača.
________________________________________
*Ital. corrotto: žalost za pokojnikom,
možda od lat. cor ruptum: prepuklo srce
Mijat Lakićević
Novi magazin, 19. mart 2020.