Kako trojica ekonomista dokazuju da podaci o smanjenju sive ekonomije koje je objavio NALED nisu tačni već da je ona ostala ista, ako čak nije malo i povećana

 

Politička propaganda

Drugim rečima – ista meta, isto odstojanje. Kada je reč o sivoj ekonomiji, Srbija je i dalje tamo gde je bila pre pet godina. Daleko ispod, odnosno ako umesto kvalitativnog uzmemo kvantitativni kriterijum, tj. visinu sive ekonomije, daleko iznad zemalja centralno-istočne Evrope. Gde je bila i te 2012. godine, kada je Aleksandar Vučić došao na vlast, doduše formalno kao prvi potpredsednik vlade, ali je javnost skraćenicu PPV brzo uskladila s realnim stanjem stvari, nazivajući ga – pravim predsednikom Vlade. Tako, naime, stvari sa sivom ekonomijom stoje na osnovu istraživanja trojice ekonomista: Milojka Arsića (Ekonomski fakultet), Nikole Altiparmarkova (Fiskalni savet) i Saše Ranđelovića (takođe EF), objavljenog nedavno u 52. broju Kvartalnog monitora.

 

NALED NA LED: U stvari, čini se da je ovo istraživanje isprovocirala anketa među privrednicima koju je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED – na engleskom). Prema tim rezultatima, siva ekonomija je 2017. godine u Srbiji iznosila 15,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Od tog NALED-ovog nalaza zapravo i polaze pomenuti ekonomisti, te u svom radu najpre podsećaju na neka ranija istraživanja. Prema analizi koju su po MIMIC metodologiji (Multiple Indicator Multiple Causes) svojevremeno sproveli Gordana Krstić i Fridrih Šnajder, siva ekonomija u Srbiji 2012. godine dostizala je čak 30 odsto BDP-a. To znači da je bila šestinu viša od proseka 10 zemalja centralno-istočne Evrope, a gotovo 50 odsto iznad evropskog proseka. Isti autorski tandem sproveo je i drugo istraživanje, tj. Anketu o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika, na osnovu koje je procenio da je siva ekonomija iste, 2012. godine, iznosila 21 odsto BDP-a. Da ne bude zabune, pošto se radi o različitom obuhvatu i različitim kriterijumima, ova dva rezultata i ne moraju da budu, tj. nisu u koliziji. Međutim, ono što u ovom slučaju “buni”, tj. što podstiče na dodatno istraživanje, jeste poređenje nalaza dobijenih anketama – NALED-ove i Krstić–Šnajder ekipe – pošto su tu metodologije iste, pa su i rezultati uporedivi. A iz njihovog poređenja proizlazi da je siva ekonomija između 2012. i 2017. smanjena čak za četvrtinu, tj. 27 odsto, što je nesumnjivo značajan uspeh.

Trio Arsić–Ranđelović–Altiparmarkov ovde podseća da je Vlada Srbije 2015. godine usvojila “Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije”, kojim je predviđeno da se ona do 2020. smanji na prosek zemalja centralno-istočne Evrope. Ako je, dakle, siva ekonomija zaista smanjena sa 21 odsto BDP-a 2012. na 15,4 odsto BDP-a 2017. godine, to bi značilo da je cilj Nacionalnog programa ispunjen i “pre roka”. Štaviše – i da je nivo sive ekonomije u Srbiji već 2017. godine bio niži od proseka CIE.

 

PRVA VLADA ALEKSANDRA VUČIĆA PRAKTIČNO JE SVOJIM PONAŠANJEM IZAZVALA POVEĆANJE SIVE EKONOMIJE, DA BI JE NJEGOVA DRUGA VLADA MALO SMANJILA. TAKO DA JE DANAS SIVA EKONOMIJA U SRBIJI ISTA KAO 2012. GODINE, ŠTO ĆE REĆI GOTOVO 20 ODSTO IZNAD PROSEKA ZEMALJA CENTRALNO-ISTOČNE EVROPE, A 50 ODSTO IZNAD PROSEKA EVROPSKE UNIJE

 

Ne treba, razume se, biti neki veliki skeptik da bi se ovakvi rezultati prihvatili zdravo za gotovo. Na kraju krajeva, ističu autori teksta u Kvartalnom monitoru, kako god bilo, “prelazak 5,6 odsto BDP-a iz sive zone u legalne tokove morao je da bude praćen odgovarajućim povećanjem poreskih prihoda. Konkretno, smanjenje sive ekonomije sa 21 na 15,4 odsto BDP-a značilo bi dodatne poreske prihode od 2,1 odsto BDP-a.

 

JEZA OD POREZA: Aktuelna vlast započela je svoj mandat značajnim povećanjem raznoraznih dacija. U razdoblju od 2012. do 2015. godine povećan je i broj i visina poreza (v. Antrfile 1).

“Rast stopa kod većine osnovnih poreskih oblika”, pišu Arsić, Ranđelović i Altiparmarkov, “uticao je i na rast ukupne prosečne ponderisane poreske stope, a time i potencijalnih poreskih prihoda. Prosečna poreska stopa u periodu od 2012. do 2017. godine porasla je 13,6 odsto, pri čemu je najveći deo tog rasta ostvaren u 2013. i 2014. godini, dok je nakon toga rast poreskih stopa bio sporiji i odnosio se pre svega na blago povećanje stopa akciza”. Međutim, uprkos znatnom rastu poreskih stopa, poreski prihodi porasli su vrlo malo. Tačnije, u prvom “potperiodu, tj. od 2012. do 2015. godine, poreski prihodi su znatno zaostajali, dok su u poslednje dve godine (2016-2017) rasli brže od poreskih stopa.

“Uočava se da je u 2013, 2014. i 2015. rast poreskih prihoda bio znatno manji od kumulativne stope rasta BDP-a i prosečne poreske stope, što znači da je u tom periodu došlo do osetnog širenja sive ekonomije u odnosu na 2012. godinu. U 2016. i 2017. godini rast poreskih prihoda bio je brži od zbirnog rasta BDP-a i poreskih stopa, što može ukazivati da je u tom periodu došlo do suzbijanja sive ekonomije. Na nivou celog perioda (2012-2017) poreski prihodi su realno porasli 13,2 odsto, dok je ukupna stopa rasta BDP-a i prosečne poreske stope iznosila oko 20,9 odsto. To znači da je realan rast poreskih prihoda u ovom periodu bio 6,4 odsto sporiji od kumulativnog rasta BDP-a i prosečne poreske stope. Ako je siva ekonomija, prema Anketi, u 2012. bila procenjena na 21 odsto BDP-a, ona bi, shodno ovom rezultatu, u 2017. bila procenjena na oko 22,4 odsto BDP-a”. Dakle – siva ekonomija od 2012. do 2017. godine ne da nije smanjena nego je čak i porasla.

Ekonomisti, međutim, izbegavaju da izvuku tako decidiran zaključak, pre svega verovatno zbog činjenice da je sivu ekonomiju izuzetno teško precizno (iz)meriti, a i zato što procenat gore-dole ne mora mnogo da znači. Dakle, kažu oni, “opšti zaključak bio bi da je siva ekonomija u 2017. u odnosu na 2012. godinu ostala približno nepromenjena kao rezultat, pre svega, velikog rasta sive ekonomije u 2013. i 2014, a u nekim segmentima i u 2015, a potom njenog smanjenja u periodu 2015-2017. godina. Prema tome, podaci o kretanju poreskih osnovica, poreskih stopa i poreskih prihoda ne potkrepljuju procene zasnovane na percepciji, prema kojima je siva ekonomija opala čak 27 odsto.

 

SIVA POLITIKA: Nova vlast – nova politika. Ili bolje rečeno, stara samo još “unapređenija”. To jest, još veća tolerancija prema sivoj ekonomiji. Pri čemu se ta tolerancija manifestovala na više načina. “Znatan rast sive ekonomije do kojeg je došlo od 2012. do 2015. godine”, objašnjavaju Arsić, Ranđelović i Altiparmarkov, “posledica je većeg broja faktora. Prvo, nova vlada je povećala stepen tolerancije na neplaćanje poreza, što se ogledalo u tolerisanju neizmirenja poreskih dugova, kao i u neskrivenom nelegalnom prometu akciznih proizvoda ka Kosovu i Metohiji, i slično”. Drugo, “promena vladajuće strukture sredinom 2012. dovela je do slabijeg funkcionisanja institucija”. Između ostalog i zato što je “u pojedinim institucijama, kao što je Poreska uprava, došlo i do višegodišnjeg kašnjenja u postavljanju rukovodilaca regionalnih filijala”. Treće, “u ovom potperiodu strategija naplate poreza prevashodno je bila zasnovana na podsticanju dobrovoljnog plaćanja poreza, pre nego na povećanju verovatnoće otkrivanja i kažnjavanja nepoštovanja poreskih propisa, što je takođe delovalo ohrabrujuće na obveznike sklone utaji”. Četvrto, “nastavak prakse povremenih, sveobuhvatnih ili parcijalnih poreskih amnestija takođe je delovalo destimulativno na poštovanje poreskih propisa”. Štaviše, valjda iz želje da pridobije privrednike na svoju stranu, “o sredine 2012. do sredine 2014. godine iz Vlade i Poreske uprave dolazile su poruke o nepoželjnosti primene tada važećih represivnih zakonskih mera na suzbijanju sive ekonomije”. Drugim rečima, politika je u Srbiji i ovde pokazala svoju nadmoć nad institucijama, direktno ih onemogućavajući u radu. I konačno, peto, “i povećanje poreskih stopa, do kojeg je došlo u periodu od 2012. do 2014, povećalo je isplativost bavljenja sivom ekonomijom”.

 

13,6 ODSTO IZNOSI POVEĆANJE PROSEČNE PORESKE STOPE U POSLEDNJIH PET GODINA

 

Naravno, efekti ovakve politike pokazali su se vrlo brzo. “Oštar pad poreske discipline i širenje sive ekonomije doprineli su ubrzanju rasta fiskalnog deficita, koji je u 2013. godini dostigao 6,6 odsto BDP-a”, konstatuju autori članka. Tek onda je tadašnjim, a i sadašnjim vlastima došlo odozdo do gore – jasno je valjda šta se želi reći. “Stoga je sredinom 2014. godine”, nastavlja “trio ARA”, Vlada “pristupila primeni mera na suzbijanju sive ekonomije. Osim toga, i neke od reformi, koje nisu primarno motivisane fiskalnim motivima već potrebom unapređenja uslova poslovanja, takođe su povoljno uticale na suzbijanje sive ekonomije. Procenjuje se da je smanjenje sive ekonomije do kojeg je došlo od druge polovine 2014. godine posledica većeg broja institucionalnih reformi. Tako je 2014. godine izvršena reforma sistema kazni za nepoštovanje poreskih propisa, kojom je izvršeno povećanje kazni, a sistem kazni učinjen transparentnijim i konzistentnijim. Usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, nakon toga, unapređena je koordinacija inspekcijskih službi. Reformom radnog zakonodavstva 2014. godine izvršena je liberalizacija tržišta rada, čime su troškovi legalnog zapošljavanja i otpuštanja radnika smanjeni, što je stvorilo povoljne uslove za smanjenje rada i isplate zarada na crno. Određeni pomak napravljen je i u pogledu efikasnosti naplate poreza. Tako je nakon prelaska na elektronsko podnošenje poreskih prijava deo radnika u Poreskoj upravi prebačen na poslove kontrole izdavanja fiskalnih računa, čime je povećana percepcija verovatnoće otkrivanja. Osim toga, na suzbijanje sive ekonomije ključno je uticala promena političkog stava Vlade prema sivoj ekonomiji, do koje je došlo nakon parlamentarnih izbora sredinom 2014. godine. Umesto dotadašnje visoke tolerancije prema sivoj ekonomiji, pokrenut je niz akcija na suzbijanju sive ekonomije koje su praćene snažnom medijskom podrškom”.

 

MORALNO PITANJE: Uprkos svemu pobrojanom što je u poslednjih nekoliko godina učinjeno na suzbijanju sive ekonomije, ona je, kao što je takođe rečeno, danas u najmanju ruku ista (ako nije i veća) kao 2012. godine. Dakle, glavni posao tek predstoji. To nije samo “moralno”, što bi rekli moravski seljaci, tj. nešto što se mora, nego je i moralno pitanje, u smislu unapređenja poreske etike. S jedne strane, dakle, država – ako hoće stvarno da bude država, a ne banda razbojnika – mora da uredi ovu oblast, a sa druge, mora poreskim obveznicima da pruži uverljive dokaze da je poreze dobro plaćati.

“Dalje suzbijanje sive ekonomije”, napominju Arsić, Ranđelović i Altiparmarkov, “pretpostavlja sprovođenje niza institucionalnih reformi. Prvo, za osetniji pomak potrebno je sprovesti temeljnu reformu Poreske uprave, što bi podrazumevalo povećanje broja zaposlenih i budžeta, reformu sistema zapošljavanja, napredovanja i nagrađivanja zaposlenih, jačanje sistemske procene rizika i prelazak na kontrolu zasnovanu na proceni rizika, i dr. Osim toga, potrebno je obavezivanje države da neće biti novih poreskih amnestija (npr. kroz unošenje odgovarajuće odredbe u Zakon o budžetskom sistemu), kao i odlučnije delovanje državnih institucija (Poreske uprave, sudstva i dr.) u naplati postojećih poreskih dugova. Takođe, neophodno je jačanje samostalnosti Poreske uprave kako bi se ona zaštitila od političkih uticaja usled kojih se politika naplate poreza stavlja u funkciju političkih interesa vladajućih stranaka. Jačanje samostalnosti Poreske uprave predstavlja uslov da se ona zaštiti od raznih vrsta neformalnih intervencija koje utiču na selektivnu primenu poreskih propisa. Uporedo sa jačanjem samostalnosti Poreske uprave, potrebno je razviti mehanizme za kontrolu zakonitosti njenog rada kako bi se suzbila korupcija. S tim u vezi, neophodna je i reforma upravnih sudova u cilju efikasnijeg delovanja u poreskim sporovima. Takođe, za smanjenje sive ekonomije neophodan je i iskorak u pogledu unapređenja poreskog morala, tj. spremnosti obveznika da plaćaju porez, na šta presudno utiče unapređenje kvaliteta dobara i usluga koji se finansiraju iz poreza, te sistemsko obaveštavanje građana o značaju i vrednosti tih dobara (npr. i kroz sistem obrazovanja)”, preporučuju na kraju Milojko Arsić, Saša Ranđelović i Nikola Altiparmarkov.

 

Poresko dranje

U razdoblju od 2012. do 2015. godine povećan je i broj i visina poreza. Na to vredi podsetiti.

1) Povećana je opšta stopa poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto (u poslednjem tromesečju 2012).

2) Od 2013. povećana je stopa poreza na dobit sa 10 na 15 odsto.

3) Naredne, 2014. godine povećana je i niža stopa PDV-a sa osam na 10 odsto.

4) Iste, 2014. godine ukinut je investicioni poreski kredit kod poreza na dobit (godišnji poreski rashod po tom osnovu iznosio je oko 20 milijardi dinara), što je ekvivalentno povećanju poreske stope za dodatna četiri procentna poena (fazno).

5) Od avgusta 2015. uvedena je akciza na električnu energiju od 7,5 odsto.

6) Postepeno su u celom periodu od 2012. do 2017. povećavane akcize na cigarete u skladu sa dogovorenim kalendarom. Tako je u oktobru 2012. povećana specifična stopa akciza na cigarete sa 26 na 43 dinara po kutiji. Nakon toga, specifična stopa povećavana je svake godine, tako da je 2017. godine iznosila 65,5 dinara po kutiji.

7) Od 2012. do 2017. godine kontinuirano su povećavane i stope akciza na gorivo. Naročito na dizel, na koji je stopa povećana sa 37,1 dinar po litri u 2012. na 54,9 dinara po litri 2017. godine. Akciza na bezolovni benzin uglavnom je povećavana za stopu inflacije.

 

Gde (ni)je smanjena siva ekonomija

a) Siva ekonomija u privredi generalno, mereno prihodima od poreza na dodatu vrednost – nije smanjena. Naime, u periodu od 2012. do 2017. prihodi od PDV-a realno su porasli 12,2 odsto. U istom razdoblju zajednički efekat rasta potrošnje i povećanja poreske stope iznosi 12,4 odsto. Dakle, ako ćemo da “teramo mak na konac”, siva ekonomija “po ovom osnovu” čak je i povećana 0,2 procentna poena.

b) Siva ekonomija u oblasti naftnih derivata (na osnovu podataka o prihodima od akciza) smanjena je oko pet odsto.

c) Siva ekonomija u prometu cigareta od 2012. do 2017. povećana je 12,5 odsto.

d) U domenu zapošljavanja i isplate zarada zabeleženo je određeno smanjenje sive ekonomije.

e) Kod poreza na dobit (budući da je kumulativni rast poreskih prihoda sporiji od zbirnog rasta dobiti i poreske stope) moglo bi da se kaže (uz određene rezerve) da je došlo do povećanja sive ekonomije.

 

 

Mijat Lakićević

Novi magazin br. 375, 5. jul 2018.