Kakva je korist za Fudbalski savez Srbije od toga što Kosovo (sa Metohijom) neće moći da igra prijateljske međunarodne utakmice. Pitanje je, razume se, retoričko – nikakva.

Jasno je, naravno svima da ovde i nije reč o sportskom pitanju i sportskoj politici. Pa dobro, a kakva će biti korist od toga za Srbiju. I opet je pitanje retoričko, jer je jasno da korist neće biti nikakva. Osim ako nije u pitanju (stara srpska?) „politika“ da komšiji crkne krava.

A upravo bi na ovom pitanju Srbija mogla da pokaže da je „džek“, a ne da je „jajara“. Jer, to što će Kosovo odigrati međunarodnu prijateljsku utakmicu sa Hrvatskom ili Nemačkom nikako neće značiti naše priznanje Kosova kao države. Što se Nemačke i Hrvatske, pak, tiče, one su Kosovo kao državu ionako već odavno priznale. Uostalom, zar se ne koristi termin „međunarodna“, a ne „međudržavna“ utakmica. Pomenućemo samo najpoznatiji primer. Zar Engleska, Vels i Škotska nemaju posebne fudbalske reprezentacije koje igraju i na zvaničnim svetskim takmičenjima, iako su deo jedne države, Velike Britanije.

U stvari, Srbija bi za „dozvolu“ da Kosovo igra međunarodne prijateljske utakmice trebalo da postavi samo jedan uslov. Da prva takva utakmica bude Kosovo – Srbija. U Prištini.

Mijat Lakićević

Portal novimagazin.rs, 11. januar 2014.

 “Ne volim ništa da govorim o Borisu Tadiću zato što čovek misli da sam ga ja stvarno smenila sa vlasti. Da, potpuno je smešno. Ja koja u trenerci sedim ceo dan, ali čovek je uobrazio”, kaže Vesna Pešić u jednom nedavnom intervjuu.

Nije ovde naravno bitno da li je Vesna Pešić svojom akcijom zaista smenila Tadića, niti da li je to bilo dobro ili ne; bitno je da ona sama misli da njena aktivnost nije imala nikakvog uticaja na to što je Boris Tadić izgubio izbore.

Zanimljivo je, međutim, da malo ranije u istom razgovoru, kad je reč o premijeru Dačiću, o svojoj akciji Pešić iznosi potpuno drugačije mišljenje. Na pitanje zašto je premijera Dačića nazvala “srpskim Čerčilom ili De Golom”, Pešić odgovara (biće ovo malo duži citat) na sledeći način: “Ja sam govorila u februaru prošle godine, kada je izbačena afera, da je on u nekakvoj vezi sa Mišom Bananom (Rodoljub Radulović) i da odmah mora da se smeni. Po mojoj oceni, u toj aferi su učestvovali Miki Rakić i Aleksandar Vučić, a ja sam smatrala da bi sasvim nekorisno i glupo bilo da jednom nedokazanom aferom srušimo tu vladu u momentu kada je Dačić počeo pregovore sa Tačijem i radio na rešavanju problema Kosova kako bismo stigli do datuma”. Uz opasku kako je, da nije upotrebila te “jake reči”, niko ne bi primetio, Pešić zaključuje: “Ne odričem se te svoje akcije zato što mislim da sam dobro uradila”. Očigledno, Vesna Pešić misli da je njena aktivnost imala (značajnog) efekta i da je prilično doprinela da Dačić ne bude smenjen (naravno, i da je to bilo dobro).

Nejasno je, međutim, zašto Vesna Pešić misli da u jednom slučaju (Tadićevom) akcija koju sprovodi nema nikakvog značaja ni uticaja, a u drugom (Dačićevom) ima, i to velikog. Možda bi, kao sociolog, Vesna Pešić to najbolje mogla da nam objasni.

Mijat Lakićević

Portal novimagazin.rs, 6. januar 2014.