Analiza Saveta za borbu protiv korupcije pokazuje zavidnu kreativnost Vučićeve vlasti u pronalaženju načina da izvrgne ruglu zakone i Ustav ove zemlje
Vladavina prava
Da se politička volja
ne bi pretvorila u samovolju, ona mora da bude ograničena zakonom. U
pronalaženju načina da ovo temeljno pravilo svakog civilizovanog društva
izvrgne ruglu, aktuelna vlast je pokazala đavolsku kreativnost. O tome
ubedljivo svedoči analiza Saveta za borbu protiv korupcije. Analiza nije nova,
dapače, što bi rekla naša (bivša) braća Hrvati, ali u aktuelnom, predizbornom
kontekstu, a posebno zbog toga što baš i nije zadobila naročitu pažnju javnosti,
zaslužuje da se na nju podseti.
Elem, u toj studiji iz decembra prošle godine na tridesetak strana pod nazivom “Vladavina
prava kao osnov borbe protiv sistemske korupcije”, čitavim nizom primera
ukazano je na široko rasprostranjeno kršenje osnovnih postulata ustavnosti i
zakonitosti.
ZAKONI ZA HAOS: Kad je reč o ovom drugom,
Savet najpre ističe dve načelne stvari. Prvo, poslednjih godina zakoni se u Srbiji
uglavnom donose po hitnom postupku. Čak u 80 odsto slučajeva. Što znači da je ono
što bi trebalo da bude izuzetak postalo pravilo. To praktično potpuno
isključuje širu javnost (kroz javnu raspravu) iz procesa donošenja zakona. Ali
ne samo da Vučićeva vlast onemogućava da se čuje glas građana, on ne dozvoljava
ni poslanicima opozicije da kažu svoje mišljenje. Naime, vladajuća većina u Skupštini
podnosi stotine besmislenih amandmana (od kojih posle sama odustaje) da bi
dezavuisala amandmane opozicije.
Dalje, zakoni se menjaju svaki čas. Što, naravno, dovodi do pravne nesigurnosti.
“Savet je utvrdio da je za poslednjih pet godina: Zakon o javnom tužilaštvu
izmenjen deset puta; Zakon o sudijama dvanaest puta; Zakon o uređenju sudova
osam puta; Zakon o pravosudnoj akademiji dva puta; Zakon o Visokom savetu
sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca tri puta; Zakon o izvršenju i
obezbeđenju četiri puta”. Drugim rečima, aktuelna vlast proizvodi pravni haos.
Ni to nije sve. Pojedinci, istina retki, koji se usude da kritikuju ovakvo
ponašanje vlasti, izlažu se linču, kako u Skupštini tako i, još više, preko
režimskih tabloida. Primer za to je Miodrag Majić, sudija krivičar Apelacionog
suda u Beogradu, koji je proglašen za neznalicu i nepoštenog sudiju. “Napad na
sudiju Majića primer je zastrašivanja onih sudija koji se oslanjaju na
nezavisnost i stručnost. Ovakvo zastrašivanje sa pozicije vlasti direktno
kompromituje vladavinu prava”, kaže se u izveštaju Saveta.
Ali, i kada kroz te falične procedure konačno donese zakone, aktuelna vlast ih
se ne pridržava. Tu Savet Navodi nekoliko karakterističnih primera. Recimo, kada
je reč o uređenju taksi službe, “svedoci smo”, kaže se u analizi, “da su predsednik
Vlade i nadležni ministri u većem broju datih izjava povodom ovog slučaja
priznali da imaju dilemu u vezi sa primenom, odnosno neprimenom zakona. Tvrdnja
premijerke da je neko našao ‘rupe u zakonu’ predstavlja priznanje da vlast
zanemaruje princip vladavine prava.
Najdrastičniji je svakako slučaj Savamale. “Za tri godine otkako se desio opštepoznati
slučaj rušenja u Savamali, niko nije odgovarao za evidentno kršenje prava
građana. Naprotiv, gradonačelnik koga je predsednik Vlade upotrebom reči ‘vrh
gradske vlasti’ označio kao moguće odgovorno lice, unapređen je u ministra
finansija… Noćno rušenje u centru grada, uz angažovanje građevinskih mašina i
NN lica maskiranih fantomkama, koji su rušenje obezbeđivali tako što su
prisutne građane, pa i čuvara predmetnih objekata protivpravno lišili slobode,
vezivali ih i oduzimali im telefone, do danas je ostalo bez epiloga”, naglašava
Savet.
ZA DVE GODINE (OD 2016. DO 2018) U SPOROVIMA KOJI SU MERITORNO REŠENI, OD 58 SPOROVA PRED SUDOM U STRAZBURU IZGUBLJENO IH JE 56, A DOBIJENA SU SAMO DVA
U analizi se ukazuje
na jedan slučaj u sasvim drugoj oblasti društva, ali po samo to društvo možda
još razornijeg karaktera. Podseća se, naime, na korupciju na kragujevačkom
Pravnom fakultetu, odnosno na “kupovinu ispita, diploma i doktorskih
disertacija”, zbog čega je još 2007. započela istraga protiv velikog broja profesora
ovog fakulteta. “Jedinstveni krivični postupak vođen je pred Višim sudom u
Smederevu protiv 86 optuženih za 120 krivičnih dela. U isto vreme, sličan
krivični postupak započet je i u Hrvatskoj. Posle nekoliko meseci postupak u
Hrvatskoj okončan je osuđujućim presudama, dok je u Srbiji ostao skoro na
početku. Savet se nekoliko puta obraćao Višem sudu u Smederevu (4. marta 2014,
4. aprila 2015, 29 decembra 2016. i 3. jula 2017), tražeći da se postupak ubrza
jer je bilo očigledno da će zbog odugovlačenja nastupiti zastarelost”, ističe
se u ovom dokumentu Saveta za borbu protiv korupcije.
Sledeća oblast u kojoj je Savet za borbu protiv korupcije identifikovao kršenje
načela vladavine zakona jeste korišćenje prirodnih resursa. Konkretno, kada je
reč o izgradnji minihidroelektrana, “očigledno je da država nije postupala u
skladu sa Zakonom o javnoj svojini, praktično poklanjajući prirodno bogatstvo
privatnim licima, što predstavlja još jedan primer nepoštovanja principa
vladavine prava”. A kao “još jedan primer” naveden je slučaj (bivše?) planine Venčac
kod Aranđelovca. “Prirodnog vrha ove planine, zbog iskopavanja mermera i
kamena, više nema. Visina Venčaca je smanjena, ne zna se koliko jer se takvi
podaci ne nalaze ni u jednom dostupnom dokumentu. Šta se desilo s vrhom
planine, kome je i u kojem postupku država dala pravo na eksploataciju kamena i
mermera, nije poznato”.
USTAV ZA PODSMEH: Prava i
nadležnosti predsednika Republike Ustavom su vrlo precizno i strogo određeni.
Tih propisa predsednik se, međutim, ni najmanje ne pridržava, “što obesmišljava
Ustavom utvrđeno uređenje vlasti”, kaže Savet. “Tako npr. iz Ustava ne
proizlazi da je predsednik Republike ovlašćen da daje državnu pomoć, odnosno da
raspolaže finansijskim sredstvima države, kao i da učestvuje u pregovorima u
vezi sa zaključivanjem privrednih poslova; da dogovara i obećava subvencije
(uglavnom stranim privrednim subjektima), onako kako se to čini i afirmativno
predstavlja javnosti”.
Savet posebno ukazuje na predsednikovo mešanje u pravosuđe. “U vreme dok je bio
premijer, Aleksandar Vučić, sada predsednik Republike, na konferenciji za
novinare u Vladi Srbije nazvao je Dragoslava Kosmajca najvećim narkodilerom u
Srbiji. Rekao je: ‘Hteo sam da proverim sve veze i da vidim ko je na vezi sa
Kosmajcem, da vidim što se pravite blesavi kada svi znate ko je najveći
narkodiler u Srbiji’… ‘Ja kažem udarite na Kosmajca…’”, citira Savet.
Pa podseća na još neke, starije i “mlađe” primere. “Na konferenciji za novinare
16. marta 2015. Aleksandar Vučić je izjavio: ‘Imamo dokaze kako se tajkunsko-mafijaški
lobiji, od zemunskog do Miškovićevog klana, bore da se ništa ne promeni kako bi
mogli da nastave s pljačkom Srbije’.
Još jedan primer mešanja u rad pravosudnih organa je i izjava predsednika
Republike: ‘Milan Radoičić je prihvatio poligrafsko ispitivanje. Prošao na
poligrafu. Prošao za ubistvo Olivera Ivanovića. Ne samo da ga nije ubio nego nije
učestvovao ni u organizaciji ni logistici’”.
80 ODSTO ZAKONA U RAZDOBLJU 2016-2018. DONETO JE PO HITNOM POSTUPKU
A Aleksandra
Obradovića, koji je otkrio aferu “Krušik”, Vučić je optužio da je podatke iznosio
u javnost da bi zaštitio svoju majku, koja je, navodno, radila kod drugog
konkurentskog trgovca oružjem. “Ovo je samo mali deo iz kojeg se vidi da izvršna vlast uzima sebi
za pravo da optužuje, osuđuje, izvodi i ceni dokaze iako sasvim sigurno ni prema
Ustavu ni prema Zakonu nije subjekt krivičnog postupka”, zaključuje Savet.
Kakve su posledice onemogućavanja slobodnog i profesionalnog rada pravosudnih
organa najbolje pokazuje broj izgubljenih sporova pred sudom u Strazburu,
kojima su prethodile odluke Ustavnog suda. Naime, za dve godine (od 2016. do
2018) u sporovima koji su meritorno rešeni, od 58 sporova pred sudom u
Strazburu izgubljeno ih je 56, a dobijena su samo dva.
Devastacija ustavnog sudstva
Sudije Ustavnog suda biraju se i imenuju na način propisan Ustavom. Članom 172. Ustava propisano je da Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. Pošto polovinu članova i Visokog saveta i Državnog veća bira Skupština (političari), to praktično znači da ni pet sudija Ustavnog suda ne biraju sudije nego da ih pretežno biraju političari, konstatuje Savet.
Takođe, “kada se pogledaju biografije sadašnjih sudija Ustavnog suda, uviđa se da je više od polovine sudija jedva navršilo 40 godina starosti, što znači da se radi o mladim sudijama, od kojih njih devetoro nisu prošli staž nosilaca pravosudnih funkcija u pravosuđu (sudija). U ukupnom broju sudija Ustavnog suda učestvuje devet sudija, kojima je prvo sudijsko zaposlenje izbor za sudiju Ustavnog suda”.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 12. mart 2020.