Uspeh često udari u glavi u “zavrti mozak” – nastupi, što bi rekli Rusi, “golovokruženije od uspehov” – pa se neretko dešava da posle velikog rezultata ekipa počne da se ponaša po principu “kud koji mili moji”. Ali, i nezavisno od toga, na vrhu je teže ostati nego se na njega popeti

Prošlo je već dosta vremena od Evropskog prvenstva u košarci, utisci su se slegli, zaključci rezimirani. Ipak, jedna tema nije ni dotaknuta. To je neverovatan uspeh malih zemalja. Uzmite samo polufinale. Među četiri najbolje reprezentacije našle su se Rusija, Španija, Srbija i Slovenija. I onda je u jednom polufinalu Srbija pobedila 20 puta veću Rusiju, a Slovenija isto toliko veću Španiju. U borbi za treće mesto Španija je pobedila tri puta brojniju Rusiju, a u samom finalu Slovenija (kakve li koincidencije) opet isto toliko puta veću Srbiju.

Ali, nije samo “mala Slovenija” – Srbija nikad nije mala, je l’ tako – napravila džumbus; tu je i Letonija, koja je možda istinski hit šampionata, pa kad se tome dodaju Finska, Crna Gora, Island, Gruzija, uz već “etablirane” Litvaniju i Hrvatsku, očigledno je da male, pa čak i mikro države igraju sve značajniju ulogu u evropskoj, a to znači i u svetskoj košarci.

U čemu je “štos” – nameće se logično pitanje.

Naravno, tu su talenat, rad, organizacija, ali može se pretpostaviti da je svega toga bilo i ranije, nije to niklo preko noći, pa ipak nije u toj meri dolazilo do izražaja. Pre svega, nije se efektuiralo u rezultatu.

Ključni razlog za uspon košarke u malim zemljama jeste “jedinstveno svetsko (košarkaško) tržište”, drugim rečima – (košarkaška) globalizacija. Onog trenutka kada mladi igrački potencijali više nisu bili sputani nacionalnim granicama, kada nije bilo prepreka da odu u kvalitetnije klubove i lige, gde su mogli brže da uče i napreduju, bio je ispunjen i poslednji preduslov za napredak košarke. Kako u “dotičnoj” zemlji, tako i u celom svetu. Pozitivan učinak onih koji su “otišli” bio je dvostruk. S jedne strane, postali su uzor i motiv, njihov primer delovao je pozitivno na mlade podstičući kod njih želju da i oni stave na probu svoje mogućnosti. Sa druge strane, “sportski gastarbajteri” su postali stožer oko kojeg su se sakupljali i gradili ostali elementi neophodni za dostizanje cilja – stvaranje jakog tima.

Uspeh često udari u glavi u “zavrti mozak” – nastupi, što bi rekli Rusi, “golovokruženije od uspehov” – pa se neretko dešava da posle velikog rezultata ekipa počne da se ponaša po principu “kud koji mili moji”. Ali, i nezavisno od toga, na vrhu je teže ostati nego se na njega popeti. Jer konkurencija, tj. svetsko tržište, stalno traži i stvara nove Slovenije, Letonije i slične.

Small is successful.

Mijat Lakićević

Peščanik.net, 28. septembar 2017.