Represija i korupcija u ekonomskom životu traju. Sposobni i preduzetni ljudi izbacivani su iz privrednih tokova ili su sami počeli da se povlače u mirnije vode. Osta(ja)li su oni koji mogu da otmu – firmu ili posao – ali ne umeju ništa da naprave niti da stvore novu vrednost

Već tri meseca industrijska proizvodnja u Srbiji neprekidno pada. U novembru prošle godine bila je jedan odsto manja nego u istom mesecu 2017, u decembru je pad iznosio čitavih 6,3 odsto, dok je u januaru ove, u odnosu januar 2018, industrijska proizvodnja smanjena 5,5 odsto.

Srbija u recesiji – moglo bi se reći. Doduše, “strogo” ekonomski gledano, to još nije recesija, pošto je za takvu “kvalifikaciju” potrebno da bruto domaći proizvod u dva uzastopna tromesečja bude u opadanju, ali za Srbiju, koja i inače muku muči da ostvari iole značajniji rast, i ovo je previše.

Uzroci su dvojaki – spoljne okolnosti, ali i “unutrašnje slabosti”. Kada je reč o ovom prvom, tu se pre svega ima u vidu usporavanje privrednog mehanizma u Zapadnoj Evropi. Ekonomisti su još prošle godine, kada je vlast slavodobitno isticala visoku stopu rasta, upozoravali na njenu “ranjivost”, to jest na činjenicu da bi “prehlada” u razvijenim zemljama mogla da izazove zapaljenje pluća u Srbiji.

Još su važniji unutrašnji uzroci, koji bi se takođe mogli podeliti u dve grupe – akutne i hronične. U prve bi spadala u poslednje vreme često pominjana Elektroprivreda Srbije. Odnoseći se prema ovom kapitalnom državnom resursu kao prema partijskom dobru, Vučić je kadrovskom politikom gotovo potpuno razorio najvažnije javno preduzeće. Tako je EPS, umesto da bude motor rasta i zamajac razvoja celokupne srpske privrede, postao kočnica i kamen o njenom vratu.

Drugu grupu čine sistemski uzročnici, koji su sistematski i godinama sputavali razvoj privatnog sektora. Pre svega tako što su destimulisali i/li sasvim onemogućavali nova ulaganja. Nasilje koje je poslednjih meseci izbilo na telu društva samo su čirevi koji već dugo gnoje u njegovoj utrobi.

Represija i korupcija u ekonomskom životu traju već poodavno, ali su, delom i zbog ponašanja samih privrednika, ostali skriveni od očiju javnosti. Kako god bilo, sposobni i preduzetni ljudi izbacivani su iz privrednih tokova ili su sami počeli da se povlače u mirnije vode. Osta(ja)li su oni koji mogu da otmu – firmu ili posao – ali ne umeju ništa da naprave niti da stvore novu vrednost.

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 22. mart 2019.