Sada je jasno da je 2025. i članstvo u EU praktično nedostižan cilj za Srbiju, osim ako se ne desi neko čudo. Za nastavak naših integracija, koje inače idu brzinom puža, treba sačekati ne samo novu Komisiju i njenu viziju proširenja nego i, mnogo važnije, najavljene reforme Unije i mesto proširenja u tom konceptu
Brisel, via Priština
Valjda u skladu sa godišnjim dobom,
usijala se i politička klima. Čini se da bi iz te usijane visoke peći za neki
mesec mogao da se izlije i neki rezultat. To je bio povod za ovaj kratak
razgovor s Milanom Simurdićem, karijernim diplomatom koji je kao ambasador službovao u Hrvatskoj i Norveškoj.
Kako vidite Haradinajevu ostavku, poziv
za Hag i raspisivanje izbora na Kosovu. Ima li to veze sa onim što mu je Makron
rekao.
Politička dinamika na Kosovu diktirana je u presudnoj meri interesima tamošnjih
aktera. Ti interesi su, kako vidimo, sve više različiti. To ne znači da se oni
suštinski razlikuju u pitanju odnosa prema Srbiji i zahtevu za priznanje
Beograda.
Haradinaj, očekivano, želi da ostane, tj. da produži svoju vlast na Kosovu, za
šta mu je neophodno jačanje podrške. U tom smislu, priča o Hagu mogla bi da se
posmatra kao “samoindukovana”, nalik na Šešeljev odlazak u Hag.
Međutim, ne bi trebalo u traženju razloga ići samo sa analogijom ili teorijama
zavere. Treba videti prvo kako će se taj novi sud postaviti prema optuženima,
šta će biti predmet optužnica. Ukoliko se boravak u Hagu oduži, Haradinaj bi
mogao postati vrlo nezgodan svedok za Prištinu, ali i za Srbiju.
Francuzi zasigurno nisu zatečeni ovakvim razvojem situacije. Verujem da je
ukalkulisan kao faktor rizika u dogovorima oko nastavka dijaloga.
Hoće li biti sastanka u septembru, šta
on može doneti?.
Francuski predsednik je u Beogradu izjavio da ima još nekoliko meseci za
pronalaženje rešenja. To bi moglo da signalizira da Pariz i Berlin imaju
definisan dogovor oko sadržaja sporazuma i da neće dozvoliti, odnosno da će
nastojati da spreče odlaganje saglasnosti, dolazilo ono iz Prištine ili iz
Beograda.
Eventualni izbori na Kosovu mogu samo do određene mere uticati na termin u
smislu manjih korekcija, ali na sam proces i sastanak vrlo teško.
Kupovina vremena kao bitan element taktike obe strane u ovom procesu je izgleda
pri kraju i ne bi se trebalo čuditi ukoliko se ispostavi da su Francuzi i Nemci
detaljno razgovarali, a moguće dobili i neku vrstu podrške od ostalih ključnih faktora
o opcijama dogovora koji će u septembru ili nešto kasnije biti na pregovaračkom
stolu.
Očekujete li sporazum o Kosovu do kraja
godine?
Kako sada izgleda, više se žuri Parizu i Berlinu nego Beogradu i Prištini.
Prvi imaju brojne poluge uticaja, a drugi politički refleks i nameru da u što
većoj meri ostvare svoje interese, kako u pregovaračkom procesu tako i na unutrašnjem
planu.
Do septembra, bez obzira na sezonu odmora, ima vremena za razne dodatne
zaplete, a moguće i iskorake. Tek nakon nastavka dijaloga biće moguće odrediti
mapu puta, uključujući vremenski okvir.
Da li je Vučić Merkelovu zamenio Makronom.
Koliko je to pametno?
Merkelova jeste na odlasku, ali to ne bi trebalo preceniti. Njen pečat na
odnose Beograda i Prištine ostaje. Nemački uticaj u Srbiji i regionu time neće
izgubiti na značaju i snazi, a bila bi velika greška računati na potencijalne
nesporazume Pariza i Berlina oko Srbije.
Nedavni boravak predsednika Makrona u Beogradu pokazao je da Francuska namerava
da se aktivnije postavi u regionu. Isto tako, da podigne, odnosno obnovi ugled
Pariza u srpskoj javnosti, da se vrati na Balkan.
Srbija, kada se radi o dve ključne evropske države, prosto ne može da stavi “sva
jaja u jednu korpu”.
Kako vidite ulogu Trampa i Putina u rešavanju
kosovskog problema?
Tramp je nepredvidiv, već je u kampanji za reizbor. Za njega je ključna
ekonomija i pridobijanje konzervativnih glasača. Spoljna politika je u drugom
planu i pre svega usmerena na Kinu, Rusiju, Iran, Severnu Koreju itd. Trampovo
eventualno lično angažovanje teško je zamisliti, pogotovo ako se pogleda spisak
kriznih situacija u svetu s kojima se suočava Vašington.
Utisak je da Putin ide obrnutim pravcem. Političkim i vojnim angažovanjem širom
sveta nastoji da podigne ugled i uticaj Moskve, da dodatno pridobije sopstvenu
javnost, ali i da utiče na skidanje sankcija koje negativno utiču na rusku
privredu.
Za Moskvu je tema Kosova sredstvo profilisanja na evropskoj, pa i na svetskoj
sceni. Takođe regionalno, na Balkanu, uz jačanje prisustva i uticaja u Srbiji.
Ruska diplomatija ima zamašno, skoro jedinstveno, iskustvo u poslovima sa
Beogradom i ne treba sumnjati da će to vešto koristiti.
Upravo zbog toga Rusija neće žuriti s podrškom okončanju spora Beograda i
Prištine, pogotovo ako bi to značilo jačanje pritiska na Moskvu u pravcu
rešavanja njenih problema sa Ukrajinom ili Gruzijom.
Šta Srbiju u pogledu evrointegracija i
odnosa u regionu čeka iduće godine?
Sada je jasno da je 2025. i članstvo u EU praktično nedostižan cilj za
Srbiju, osim ako se ne desi neko čudo. Za nastavak naših integracija, koje
inače idu brzinom puža, treba sačekati ne samo novu Komisiju i njenu viziju
proširenja nego i, mnogo važnije, najavljene reforme Unije i mesto proširenja u
tom konceptu.
To, naravno, ne znači da treba menjati pravac kretanja. Integracija u Evropu je
ne samo bezbednosno već i politički, a pogotovo ekonomski bez alternative. Do
tada, to se može adekvatno vežbati na primerima sektorske integracije poput
Energetske i Transportne zajednice, ali i intenziviranjem procesa pregovora.
Regionalni odnosi su bez pravih pomaka, pogotovo na onoj izazovnoj strani –
prošlosti. Naredna godina ne obećava veliki napredak. Pravilo je da odnosi u
regionu stagniraju u izbornim godinama, a naredna je to u nizu država, pa i kod
nas.
Dodatno, dogodine Albanija predsedava OEBS-om (sa šefom diplomatije koji je sa
Kosova),
Hrvatska će predsedavati EU prvih šest meseci 2020, a na čelo Saveta Evrope je
postavljena bivša hrvatska šefica diplomatije. Ove države će nastojati da
iskoriste svoje pozicije i za rešavanje otvorenih pitanja u njihovu korist. Bez
obzira na to koliko će u tome biti uspešne, to će biti dodatni izazov za srpsku
diplomatiju.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 25. jul 2019.