Ako je otimačina dobra, onda neka svi otimaju ono što im se sviđa. To je ključna poruka koju su građanima Srbije posle sastanka poslala dva predsednika, Aleksandar Vučić i Viktor Jelenić
“Zaista zbog
ovog, ali i prošlogodišnjeg gesta, dugujemo veliku zahvalnost predsedniku
Vučiću”. To je izjavio Viktor Jelenić, predsednik Vaterpolo saveza Srbije,
nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem, na kojem je predsednik Savezu i
klubovima obećao značajnu finansijsku pomoć.
Nameće se pitanje, šta misli Viktor Jelenić, odakle stižu te pare koje će on i
njegovi dobiti? Da li će Vučić te pare dati iz sopstvenog džepa? Niko nije
toliko naivan, ni Jelenić, a još manje Vučić. Bio bi onda red, nalaže to
osnovno pravilo pristojnosti, da se Jelenić zahvalio pre svega građanima Srbije
jer će njihove pare uzeti. A mogao je isto da učini i Vučić jer i on zna da za
tu pomoć vaterpolistima neće odvojiti od svojih usta.
Ako je prethodno pitanje još i imalo smisla – mada je i ono više retoričko nego
stvarno – onda je pitanje zašto Vučić radi poslove koji uopšte nisu u njegovoj
nadležnosti postalo sasvim deplasirano. Jednostavno, nema te pravne norme, nema
tog zakona ni tog ustava koji njega može da zaustavi i ograniči. Ako usput
nekog zgazi, kao sad ministra sporta, slavnog vaterpolistu Vanju Udovičića –
šta da se radi. A uostalom, on “i nije Srbin”.
Jelenić je još rekao: “Da ne bude zabune, tačno će se znati na šta se sredstva
odnose. Klubovi će potpisati ugovor sa Savezom, pravdaće sredstva koja će biti
namenska, za igrače, trenere, putovanja… Neće biti bacanja u bunar, i Savez i
ja, kao predsednik, garant smo namenskog trošenja sredstava”.
Eto ti sad – dodatna administracija. Klubovi koji će dobiti pare, 23 muška i šest
ženskih, slaće (finansijske) izveštaje u VSS. Već vidim predsednika kako do
kasno u noć pod stonom lampom prebira po računima, sabira i oduzima. Pa šalje
inspekcije u klubove da proveri, ispita, dopuni. Glupost, naravno. Tu kontrolu
odmah možete da okačite mačku o rep. Zna se kako se uređuje i kontroliše
poslovanje. Mislim, postoje zakoni koji to regulišu. Ali nećemo se valjda
zakona držati kao pijan plota. A ako je predsedniku države do zakona kao do
lanjskog snega, zašto da ostali, niži predsednici, budu drugačiji.
Tako se predsednik ponovo obreo u svojoj omiljenoj ulozi. Uzima od siromašnih i
daje bogatima. Vrhunski, profesionalni sport treba da finansiraju oni koji na
njemu, posredno ili neposredno, zarađuju: bivši igrači koji su zahvaljujući
sportu postali milioneri, sportski menadžeri, biznismeni. Naravno, ako žele,
mogu i da finansiraju izgradnju terena, pa i bazena, za decu i omladinu pre
svega, ali koji bi bili neka vrsta opšteg dobra. Umesto toga, međutim, ovde
čitavo društvo finansira jednu relativno usku, boljestojeću društvenu grupu.
Koja na taj način stiče još veće bogatstvo.
Mada, verovatno vaterpolisti rezonuju – i s pravom, mora se reći – ako mogu
fudbaleri, koji imaju mnogo više para, a manje uspeha od nas, da dobiju
nacionalni stadion, zašto ne možemo mi nacionalni bazen. I evo, dobili su ga. I
to je Vučić obećao Jeleniću. Samo se još ne zna gde će da bude. Da li negde na
Novom Beogradu ili u okviru onog megakompleksa oko nacionalnog fudbalskog
stadiona. A mogla bi usput tu da se izgradi i jedna atletska dvorana. Pa za
male sportove… Vesiću, šalio sam se.
Kad vidi šta je sve dobio, možda Viktor Jelenić misli da se dobro prodao. Jer,
nije on iz Vučićevog kabineta mogao da izađe uspravno kao što je ušao. U koverti
ga je, pored čeka, čekala pristupnica: “Moram da kažem i da Savez podržava mere
grada prema SC ‘Milan Gale Muškatirović’ jer je u interesu i građana i
sportista”, jeknuo je i kleknuo Jelenić.
Zbilja, kako je to otimačina “u interesu građana i sportista”? Odnosno, ako je
dobra, onda neka svi otimaju ono što im se sviđa.
To je, zapravo, ključna poruka koju su građanima Srbije posle sastanka poslala dva
predsednika, Aleksandar Vučić i Viktor Jelenić.
Mijat Lakićević
Peščanik.net, 7. avgust 2019.