Univerzitet je postao paradigma celog društva koje tone u entropiju, anomiju i anemiju. I zato su se studenti odlučili na korak koji je bio njihov svojevrsni “juriš na nebo”

Studenti su pobedili, Ivanka Popović je heroj, Siniša Mali ostaje doktor. Bojim se da će to biti rezultat studentske “okupacije Rektorata”. Koja je srećno završena sporazumom u kojem je rektorka obećala da će konačna istina o doktoratu aktuelnog ministra finansija biti utvrđena do 4. novembra, nakon čega su studenti napustili zgradu.

Podsetio me je ovaj slučaj na jedan koji se – iako znatno većeg “gabarita” – na istom mestu odigrao pre malo više od pola veka i na epilog koji je, makar u jednoj stvari, vrlo sličan ovom današnjem. Naime, posle “lipanjskih gibanja” na Beogradskom univerzitetu 1968. godine Tito je objavio da su studenti u pravu, nakon čega su oni zaigrali Kozaračko kolo. Tako je i rektorka Ivanka Popović najpre rekla da “studenti ne smeju biti pobeđeni” i sledećeg dana im je ponudila spasonosni pojas za spasavanje u vidu već pomenutog obećanja. Koji su studenti pametno prihvatili jer su, mislim, i sami uvideli bezizglednost svoje pozicije.

Mogu da zamislim, mada ne mogu da argumentujem, da je ovaj scenario smišljen i dogovoren s najvišim organima vlasti. Naime, da Brnabić i Vučić nisu napali rektorku, studenti i oni koji su im naklonjeni ne bi mogli da misle da su pobedili. I ako nije bilo tako – a ja u stvari u “teorije zavere” i ne verujem – situacija je objektivno nalagala da bi takav rasplet odgovarao svim stranama.

Ne mislim da su studenti uvek u pravu, ne samo zato što i studenata ima raznih nego pre svega zato što niko nije uvek u pravu. Pa ni studenti. A drugo, liči mi ta tvrdnja na svojevrsni profesorski populizam gde se ide niz dlaku svom “narodu”. U konkretnom slučaju pak razumljivo je nezadovoljstvo grupe najangažovanijih zbog nemoći Univerziteta da reši jedan sporan slučaj. Gde se, zapravo, više i ne radi o tom “jednom spornom slučaju” već je Univerzitet postao paradigma celog društva koje tone u entropiju, anomiju i anemiju. I zato su se odlučili na korak koji je bio njihov svojevrsni “juriš na nebo”.

Ali, kao ni što 68. nebo nije palo, tj. nije pao poredak (nego je, naprotiv, učvršćen u svom još rigidnijem vidu, ali to je druga priča), tako ni sada nije srušen univerzitetski poredak. Tako da su šanse da do zadatog roka stvar bude rešena, tj. doktorat Siniše Malog poništen, minimalne.

Naprosto, do akademske, kao ni do čestitosti društva u celini ne dolazi se jednim jurišem

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 30, septembar 2019.