Više puta je premijer Vučić najavljivao da će Srbija ove godine biti “među prve tri države u Evropi po rastu BDP-a. “Kad ono, međutim”, čim su prikupljeni podaci stigao je i demanti. I to baš ovih dana, i to sa “najmerodavnijeg” mesta. Čun se ljuljnu, ode sanak pusti

Možda će ove godine Srbija u Evropi biti među najboljima, ali će u regionu biti među najgorima. Više puta je, naime, premijer Vučić najavljivao da će Srbija ove godine biti “među prve tri države u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda” i da takve rezultate “nije imala od Drugog svetskog rata naovamo”, ustvrdivši na kraju samouvereno: “Niko ne može da me demantuje, jer je reč o merljivim stvarima”.

“Kad ono, međutim”, čim su prikupljeni podaci stigao je i demanti. I to baš ovih dana, i to sa “najmerodavnijeg” mesta. To jest, iz Svetske banke. U svom redovnom, inače desetom po redu, Ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu, Svetska banka je iznela procene o ekonomskom rastu našeg regiona u 2016. goldini. Prema tom dokumentu, dakle, Srbija će ove godine ostvariti rast od 2,5 odsto, što je znatno više i od prošlogodišnjeg (0,7) i od planiranog (1,5 odsto) rasta. Ipak, uprkos tom uspehu, Srbija će biti gotovo najgora, tj. iza nje će biti samo Makedonija, sa dvopostotnim rastom. Ispred Srbije su i Albanija i Crna Gora, čiji se rast procenjuje na 3,2 odsto, i Bosna i Hercegovina (2,8), pa i Kosovo koje će imati najviši rast (3,6 odsto).

Korektnosti radi, nije zgoreg ovde pomenuti ono što je i Svetska banka istakla kao pozitivno: nezaposlenost je pala na 15,2 odsto, što je nivo najniži još od 2009. godine, kao i da je potrošnja domaćinstava, posle višegodišnjeg konstantnog pada, počela da raste. Ali, to nije bilo dovoljno da se u prognozama za 2017. godinu Srbija probije u prve redove vazda zaostalog zapadnog Balkana. Naprotiv, sa prognoziranim rastom od 2,8 odsto Srbija se nalazi na začelju regiona. Jer, svi će drugi, bar tako kaže Svetska banka, imati veći rast: BiH 3,2 odsto; Makedonija 3,3; Albanija 3,5; Crna Gora 3,6 i Kosovo 3,9 odsto.

Čun se ljuljnu, ode sanak pusti.

Još jedna sasvim sveža analiza, iako je potvrdila napredak Srbije, pokazala je da razloga za zadovoljstvo nema mnogo i da se naša zemlja nalazi na repu regiona. Reč je o, takođe ove sedmice objavljenom, Indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma koji za Srbiju rade Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Srpska asocijacija menadžera (SAM). Jeste Srbija na toj listi od 138 zemalja popravila svoj položaj – skočila je sa 94. na 90. mesto – ali su gotovo svi njeni susedi bolje plasirani. Tačnije – svi osim Bosne i Hercegovine, koja je na 107. mestu. Najbolje je na toj listi plasirana Bugarska (50. mesto), a zatim slede Rumunija (62), Makedonija (68), Mađarska (69), Hrvatska (74), Albanija (80) i Crna Gora (82).

Posebno pri tome zabrinjava činjenica da je među 12 kriterijuma, na osnovu kojih se određuje konkurentnost pojedinih zemalja, Srbija najslabije ocene dobila i najniže pozicije zauzela u za današnje vreme najvažnijim izvorima rasta: institucijama i inovacijama. Za inovativnost je (na skali od jedan do sedam) dobila najgoru ocenu – 2,97, a za institucije 3,31 poen. Po kvalitetu institucija zauzela je 115, a po inovativnosti 108. mesto.

Ekonomisti će reći da ovakve “top-liste”, koje su jednim (značajnim) delom zasnovane na anketama, tj. subjektivnom mišljenju ispitanika, treba uzimati s rezervom. To je verovatno tačno, ali je nesumnjivo da u njima ima i mnogo istine. Činjenica da je na samom vrhu ove liste već godinama Švajcarska, to najbolje potvrđuje.

Mijat Lakićević
Peščanik.net, 30. septembar 2016.