Neću mirno gledati kako neodgovorni političari kradu najlepše godine života i mom sinu i njegovoj generaciji. Naša dužnost je da se beskompromisno i uporno borimo za normalan i dostojanstven život nas i naše dece u Srbiji
Intervju Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke
Sagovornica Novog magazina Dragana
Rakić ne bi trebalo da je nepoznata široj javnosti iako, kako se to kaže, živi
i radi u provinciji. Tačnije, u Vršcu. Ali postala je prepoznatljiva po svojim
tekstovima u novinama u kojima je govorila o maltretiranju kojem je izložena od
lokalnih, razume se, naprednjačkih vlasti. Od prošle godine je potpredsednica
Demokratske stranke.
Vi ste novo lice na našoj političkoj
sceni. Kako je došlo do toga da uđete u politiku u ovim prilično “vunenim
vremenima”
Moj politički angažman je odgovor na nenormalnost, bezakonje, nasilje, korupciju
i laž u kojoj danas živimo. Sve je počelo tako što sam kao odbornica u
Skupštini grada Vršca javno ukazivala na štetne odluke koje je donosila lokalna
samouprava. Jedan moj govor u Skupštini o ljudima koji brzopotezno menjaju
političke dresove i učlanjuju se u partiju koja je na vlasti, takozvani “preletači”,
pre tri godine je završio u emisiji “24 minuta” i preko noći me je učinio
popularnom u opozicionim krugovima. Zbog toga sam bila izložena još jačem verbalnom,
političkom i medijskom nasilju od funkcionera SNS-a, kao i mobingu na radnom
mestu. Više puta prećeno je meni i mom suprugu otkazom. Dobijala sam “dobronamerne”
savete i upozorenja da se okanem politike jer mi izvesni ljudi iz vrha SNS-a “rade
o glavi”. Moja svakodnevica su lokalni mediji koji godinama vode prljavu
kampanju protiv moje porodice, izmišljajući najbezočnije laži i istovremeno mi
uskraćujući pravo da ih demantujem. Povrh svega, imam i nekoliko sudskih
sporova po tužbama funkcionera SNS-a, čiji je jedini cilj povećanje političkog
pritiska na mene. Međutim, ništa me od svega toga nije pokolebalo, naprotiv, samo
me je još više učvrstilo u uverenju da je borba protiv aktuelne kriminalne
vlasti moja građanska dužnost i obaveza. Nažalost, ja sam samo jedna od mnogih
koja trpi odmazdu aktuelnog režima zbog drugačijeg mišljenja.
Često se čuje da su nam potrebna “nova lica”
u politici. Slažete li se s takvim stavom?
Nova lica su potrebna uvek i svuda, ne samo u politici.
Ne radi se tu samo o očekivanjima
građana nego i o realnoj potrebi da se političke partije na taj način
osvežavaju posle izvesnog vremena, kao što je to običaj u razvijenim
demokratskim državama. Novo lice u politici može biti važan element u
potrazi za alternativom, za sistemskim promenama, da bude podstrek i dobra
motivacija da se deo umornih, pasiviziranih i apatičnih birača pridobije u
borbi za suštinske promene. Dakle, slažem se da su nam potrebna “nova lica” u
politici, samo je važno da utvrdimo šta pod tim podrazumevamo. Ja pod tim
podrazumevam ljude koji nisu bili eksponirani u izvršnim organima vlasti ili
stranaka, koji imaju lični i profesionalni kredibilitet, posvećeni su opštem
dobru i spremni su da mu se u potpunosti posvete. Takva lica su neophodna i u
zemljama razvijene demokratije, a posebno je važno da budu uključena u
političke i društvene procese u zemljama poput Srbije, s nerazvijenom političkom
kulturom, privredom i demokratijom. Sa druge strane, trebalo bi izbeći krajnost
kojoj smo skloni kao politička bića: da tražimo spasioca u pojedincima. Pogrešno
je tražiti mesiju i nekog ko će bolje gospodariti od Vučića. Danas na političkoj
sceni Srbije ima mnogo novih ljudi i važno je da oni dobiju poverenje i podršku
građana kako bi promovisali i sprovodili nove javne politike i novu političku
kulturu.
Opšti trend u svetu je da slabi
poverenje građana u političke stranke. U Srbiji se kao mantra ponavlja da su “svi
političari isti”. Može li se i kako prevazići ovaj problem?
Jedan od razloga što opada poverenje građana u klasične političke partije i
političare jeste nizak nivo integriteta kako samih političara tako i njihovih
stranaka. Građani jednostavno ne veruju da će stranke i političari iskreno zastupati
javne interese i boriti se za opšte dobro već će pre svoju političku moć iskoristiti
za ostvarenje ličnih i uskostranačkih ciljeva. Politika je od profesije namenjene
onima s najvećim vrlinama u medijskoj sferi i u glavama velikog broja građana postala
utočište za razne muljatore, smutljivce, prevarante. Jedan od pravaca
prevazilaženja ovog jaza između građana i onih koji ih predstavljaju u
političkim telima jeste politika ličnog primera. Nema boljeg načina od ličnog
primera za sticanje poverenja građana. Lični primer je najsnažniji pokretač i najubedljiviji
argument u komunikaciji. Politika može da bude častan i pošten posao ako se
njome bave časni i pošteni ljudi. Zato je važno da odgovorni, obrazovani i
posvećeni opštem dobru dobiju pravu priliku. Na Demokratskoj stranci je da
sopstvenim primerom utiče na to da se takva slika menja. To će biti najbolja
kampanja koju DS može da uradi za povratak razočaranih i pridobijanje novih
birača u cilju suštinskih promena u društvu.
Demokratska stranka je donela odluku da
ne učestvuje na narednim izborima, krenuli ste u kampanju bojkota, kakvi su vam
utisci sa terena?
Veliki broj građana za čiju podršku možemo da se borimo i koji s nama
zajedno protestuju širom zemlje od decembra prošle godine pa, evo, sve dosad jasno
poručuje da ne želi više da učestvuje na lažnim izborima. To je bio jedan od
zahteva protesta #1od5miliona, a to je i jedna od naših obaveza iz “Sporazuma s
narodom”, koji je potpisalo blizu 200.000 ljudi. Svi ti ljudi očigledno misle da
bi izlaskom na lažirane izbore na kojima se pobednik unapred zna samo dali
legitimitet Aleksandru Vučiću i postali njegovi saučesnici u daljem razaranju
vlastite države i svih njenih institucija. Izbori koji bi trebalo da se održe u
drugoj polovini marta sledeće godine već su rešeni. Već su kupili, zaplašili, ucenili
i obmanuli ljude. Najveći broj ljudi u zemlji o nama zna samo ono što su čuli u
Vučićevim medijima, a tamo su čuli sve najgore. U takvoj situaciji nema uslova
ni za elementarni politički život, a kamoli slobodne i poštene izbore. Svaki
čovek zaključke donosi na osnovu informacija kojima raspolaže, a najveći broj
ljudi u ovoj zemlji o nama svakog dana sluša da smo lopovi koji su sve pokrali
i uništili, pa bi sad ponovo da se vrate na vlast i još više kradu.
Koji su vaši lični politički potezi u narednom periodu?
U okviru kampanje “Bojkot” ove nedelje obilazim mesta po Srbiji, gde ću sa
građanima osim o bojkotu razgovarati i o drugim temama koje ih muče. Naredne
nedelje učestvujem u radu “Socijaldemokratske regionalne akademije ženskog liderstva”.
Moja generacija nije imala sreće da uživa u bezbrižnim tinejdžerskim i
studentskim danima jer je devedesetih godina besneo građanski rat na prostoru
bivše Jugoslavije, a mi u Srbiji imali smo sankcije, prazne prodavnice, hiperinflaciju,
NATO bombe i Slobodana Miloševića. Neću mirno gledati kako neodgovorni
političari kradu najlepše godine života i mom sinu i njegovoj generaciji. Kao
što već rekoh, naša građanska i roditeljska dužnost je da se beskompromisno i
uporno borimo za normalan i dostojanstven život nas i naše dece u Srbiji. Ko
god nam bio protivnik.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 17. oktobar 2019.