Da li se na “Kolubari” bije sudbonosna bitka celokupne srpske ekonomije: između “zelene” i “crne energije”

Energetika

Predsednik Aleksandar Vučić sastao se sa v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Miloradom Grčićem i predsednikom Sindikata rudara Kolubare Miodragom Rankovićem. Razgovaralo se budućnosti kompanije EPS i novim proizvodnim i razvojnim projektima. To je bila poslednje vest, u petak 28. maja, u ranim popodnevnim časovima, čime je stavljena tačka na sukob koji je pretio da u zasenak baci i smaknuće (doduše, ispostaviće se, ne čak ni sveukupno političko već jedino partijsko) Nebojše Stefanovića, planirano za sutradan. Vučiću uoči sednice Glavnog odbora svoje stranke nije bio potreban još jedan razdor, pa ga je pod hitno pacifikovao. Narodski rečeno – gurnuo pod tepih. U maniru kineskog mandarina poručio je da “zelena agenda” mora biti poštovana”, ali i da Srbija mora da koristi svoje energetske resurse.

ŠTRAJK: A radna sedmica je u ponedeljak 24. maja započela burno, štrajkom rudara Kolubare. Oni su se pobunili protiv navodne odluke ministarke energetike Zorane Mihajlović da se obustavi izgradnja termoelektrane Kolubara B. Prema njihovim tvrdnjama, to bi značilo da će “približno 30.000 rudara i termaša, kao i 10.000 radnika izdvojenih preduzeća u EPS-u, ostati bez posla, ali i oko 200.000 kooperanata koji su naslonjeni na Elektroprivredu Srbije”. Odluka zapravo i nije bila sasvim “navodna” jer se ipak “nešto iza brda valja”. Prema ministarkinim rečima, naime, “najveći deo prihoda od TE Kolubara B otišao bi na takse za ugljenik zbog zagađenja. Te takse sada iznose 51 evro po toni ugljenika, na početku godine bile su 35 evra, a do kraja godine očekuje se da će biti 130 evra. Ako znamo da ćemo te takse morati da plaćamo na energiju iz novih termoelektrana, onda je veliko pitanje treba li da ih gradimo ukoliko znamo da ćemo onda plaćati još više za takse”, rekla je ministarka.
Prekid vatre u utorak bio je zatišje pred buru. U sredu 26. maja sukob je doživeo kulminaciju, saopštenja su razmenjivana kao vatreni udari. Temperaturu je prvo podigla Zorana Mihajlović izjavom “da je direktna i indirektna šteta” od prekida rada u ponedeljak procenjena na pola miliona evra. Uz opasku da “razume svakog radnika koji je bio na zboru zbog toga što je zabrinut da li će raditi ili ne”, ali i da je “bilo dosta manipulacije i neinformisanosti, kao i određenih interesa da se neki projekti ipak rade”, Zorana Mihajlović je, odgovarajući na pitanja novinara tokom Kopaonik biznis foruma, pokazala da se ne šali. “Niko nikada nije rekao da će se 2030. gasiti termoelektrane i da će se zatvarati radna mesta. To nije ni moguće jer trenutno skoro 70 odsto električne energije dobijamo iz TE. Drugo pitanje je da li će se graditi nove elektrane, mi mislimo da ne treba već da EPS treba što pre da završi već započete projekte, od TE Kostolac B3 do vetroparka u Kostolcu”, rekla je Mihajlovićka.
To je bilo oko podne. Jedva da je prošlo dva sata, a EPS je uzvratio združenom akcijom.
Predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije Jovan Despotović izjavljuje da je EPS “sve korake sprovodio u skladu sa odlukama Vlade Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike”, te da je, nasuprot tome, Ministarstvo energetike “zaobišlo Nadzorni odbor EPS-a pri donošenju ove strateške odluke i da članovi NO u ovom periodu treba maksimalno da se uključe u sagledavanje pravca razvoja EPS-a u budućnosti”.
Milorad Grčić je bio oštriji. “Po zakonu, rudari imaju pravo na štrajk i obustavu rada na 16 sati, a u slučaju protesta upozorenja u Kaleniću rudari nisu radili samo od 7 do 13 časova i nije bila ugrožena proizvodnja uglja i električne energije. Uvek ću stati na stranu rudara jer oni i kada štrajkuju rade više u korist Srbije nego pojedinci koji samo štancuju izjave i rade za uvozne lobije.”

TAKSE NA ZAGAĐENJE SADA IZNOSE 51 EVRO PO TONI UGLJENIKA, NA POČETKU GODINE BILE SU 35 EVRA, A DO KRAJA GODINE OČEKUJE SE DA ĆE BITI 130 EVRA

Kao što se vidi, Grčić je iz “faze odbrane” rudara lako i brzo (da bi mu svaki trener pozavideo) prešao u “fazu napada” na ministarku. Nakon toga “vedejac” je – jer EPS ipak ima neke stručne službe – podsetio da je “Vlada Srbije još 2018. godine formirala radnu grupu za realizaciju projekta izgradnje TE Kolubara B. Na osnovu te odluke EPS je krenuo u realizaciju projekta.” Zatim je “napomenuo” da je “projekat bio u skladu sa preuzetim i budućim obavezama Srbije u oblasti energetike: povlače se iz rada TE Kolubara A i TE Morava, ukupne snage 324 MW, postrojenja za odsumporavanje na svim termoblokovima dodatno umanjuju proizvodnju električne energije za 120 MW, a za potrebe toplodalekovoda u Novom Beogradu umanjuje se za dodatnih 160 MW. Zato nam je potrebna TE Kolubara B jer je efikasnija, ima manju emisiju CO2 i ima samo 350 MW. Građani Srbije treba da znaju šta bi bile posledice obustavljanja projekta i brze dekarbonizacije Srbije. Bili bismo jedni od retkih zemalja sa dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora u većem procentu nego što EU zahteva za svoje članice, izgubili bismo nekoliko desetina hiljada radnih mesta i u EPS-u i ostalim pratećim kompanijama u Srbiji. Ono što je za građane najvažnije jeste da bi došlo do skoka cena električne energije zavisno od količine uvoza. Viša cena struje odrazila bi se i na konkurentnost srpske privrede, a Srbija bi postala elektroenergetski zavisna”, saopštio je (kao u jednom dahu) prvi čovek EPS-a.

SMENA: Kontraudar je usledio oko pet po podne, i to iz samog EPS-a. Predsednik sindikata Milan Đorđević je najpre optužio kolegu iz Kolubare Miodraga Rankovića da je “zloupotrebio zbor radnika i njegovo ime radi odbrane vršioca dužnosti direktora EPS-a Milorada Grčića”. Đorđević je za agenciju Beta rekao da su “na zbor radnici dovođeni prisilno i da je od oko 1.500 ljudi na skupu bilo 500 penzionera koji nemaju veze s Kolubarom.”
Zatim je šef sindikata EPS-a optužio šefa EPS-a za niz propusta u rukovođenju firmom, naročito za kašnjenje u otvaranju novih kopova uglja (zbog čega se koristi ugalj s mnogo zemlje, što je povećalo zagađenje poslednjih godina), ali i za kašnjenje u izgradnji kapaciteta iz obnovljivih izvora. Radi se o vetroparku Kostolac, koji je pomenula i ministarka Mihajlović, snage 66 MW, za koji je od nemačke razvojne banke KfW još 2017. uzet kredit od 80 miliona evra. Tada je upravo Grčić obećao da će ova elektrana biti puštena u rad 2020, a kako sad stvari stoje, dogodine će tek početi da se gradi. Na kraju je Đorđević za Grčića rekao da je “odavno zaslužio da ode”.
U četvrtak, međutim, uzvraća Miodrag Ranković najavom “da će biti organizovan generalni štrajk ukoliko ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ne bude smenjena” zato što, navodno, “zastupa interese lobija uvoznika struje”.
U petak je pak došlo do sastanka pomenutog na samom početku i duhovi su smireni.
Da postoji energetska strategija, ne na papiru nego u praksi, ne bi bilo sukoba između dva ključna energetska “entiteta”: Ministarstva energetike i najvećeg državnog energetskog preduzeća. Da ima države – bilo bi i energetske strategije. Faktički, a ne samo formalno, u skladu sa standardima Evropske unije. Što znači i da se ukinu ili drastično smanje feed-in tarife kao izvor lake zarade za privilegovane grupe i pojedince na štetu građana Srbije.

Kineska veza

Odluka o izgradnji termoelektrane Kolubara B (snage 700 megavata) doneta je još 1984, ali su je ratovi devedesetih osujetili. Posle 2000. projekat je reaktiviran, ali se sporo realizuje, što je dovelo do toga da Evropska banka za obnovu i razvoj 2013. od njega odustane jer se preorijentisala na finansiranje obnovljivih izvora. Konačno, prošle godine posao preuzimaju Kinezi, koji daju kredit od 380 miliona evra. Ugovor o izgradnji u martu 2020. potpisali su Milorad Grčić i direktor kineske kompanije Pauerčajna Jang Bo. Nije mnogo verovatno da će Srbija moći da odustane od ovih ugovora.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 3, jun 2021.