Pada na pamet pomisao – pogotovo što se navijači s transparentom nisu pojavili na prvoj nego na petoj, šestoj utakmici pod vođstvom nepodobnog trenera – da neko u sistemu obaveštavanja i uzbunjivanja nije pokazao dovoljnu budnost

Viče Vičević koliko ga grlo nosi, ali u Srbiji nema ko da ga čuje. Ne mislim, naravno, na Mirka Vičevića, doskorašnjeg trenera Vaterpolo kluba Crvena zvezda, iako se o njemu radi nego na skandal koji je s tim u vezi izbio.

Ako neko ne zna o čemu je reč – a takvih je, bojim se, većina jer nisu imali gde da se obaveste – pre mesec dana navijači Crvene zvezde su transparentima i povicima primorali trenera Vičevića da napusti klub.

Vičević je, inače, besprekorna sportska ličnost, prava legenda, koji je poštovanje stekao ne samo ponašanjem u bazenu nego i van njega.

Ali imao je jednu veliku manu, a možda i dve. Poreklom je Hrvat iz Kotora, a uz to još, kažu, član (“Milove”) Demokratske partije socijalista. Ne zna se šta je za veće zlo uzeto Vičeviću, čini se da je prvo ipak preteglo. Kako god, proslavljeni, što se kaže, stručnjak morao da je da se posle jednog pravog pravcatog Dance macabre na tribinama vrati u Kotor, odakle je došao.

Priča je, dakle, već bajata, slučaj je zastareo, ali u tome i jeste problem. Osim nekoliko – hvale vrednih – komentara u ono malo nezavisnih&profesionalnih medija, cela stvar je brzo gurnuta pod tepih, najvažnija tema postala je ko će naslediti Vičevića.

Beogradska i srpska javnost ostala je praktično nema na jedan fašistički čin. Nije tim povodom održan nijedan panel na državnoj televiziji (ove druge s nacionalnom frekvencijom ne možemo ni da računamo u medije), nijedna javna tribina, okrugli sto.

Nije bilo reakcija javnih ličnosti. Kako iz sveta sporta tako i iz ostalih oblasti društvenog života.

Nije se oglasio – iako nije bilo ni očekivano – niko iz Vlade; nije zucnuo ni ministar sporta, uzgred Vičevićev kolega Udovičić. Ministar policije, koji se oglašava o svemu što nije u njegovoj nadležnosti, takođe je ćutao kao zaliven. A sad je morao da se oglasi. Da objasni koja je to i čija grupa koja na stadion može da unese i razvije transparent šovinističkog sadržaja, kao što je to uradila grupa Zvezdinih nazovi navijača.

Umesto da čitava ta bulumenta istog trena bude pohapšena i sprovedena u zatvor, Klub se oglasio saopštenjem. Bolje da nije. Saopštenje je takvo da se više ulaguje navijačima nego što se izvinjava Vičeviću. Ako i nije u prvom trenutku pomislio da ode, nakon tog sramnog pisanija Mirku Vičeviću je moralo biti jasno da u Beogradu više nema šta da traži.

Čoveku pada na pamet pomisao – pogotovo što se navijači s transparentom nisu pojavili na prvoj nego na petoj, šestoj utakmici pod vođstvom nepodobnog trenera – da neko u sistemu obaveštavanja i uzbunjivanja nije pokazao dovoljnu budnost. Tako je onaj ko mora da misli o svemu i ništa ne prepušta slučaju naknadno shvatio da je učinjen propust i rešio da što pre sanira štetu. Pa je organizovao taj bal vampira.

Ima li nekog posle tako uspešnog obračuna s klanom Belivuk ko veruje da je taj performans na tribinama izveden spontano. Ta predstava nije mogla biti osmišljena i režirana u navijačkom taboru, tj. morala je prethodno dobiti “zeleno svetlo” s nadležnog mesta.

Da rezimiram. Jedan par excellence fašistički postupak dobio je zaštitu vlasti. Što je još gore, s obzirom na takoreći nikakvu reakciju javnosti, može se reći da je doživeo i svojevrsnu društvenu verifikaciju.

Država da hoće može očas posla da se obračuna s tim mračnim tipovima. Ali neće, jedni drugima su, izgleda, potrebni takvi kakvi su. Poput mladih SNS akademaca, i Belivukov podmladak je na sceni.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 24. februar 2022.