Šta god na kraju budemo saznali – a valjda ćemo makar najvažnije saznati – već sada se može reći da će najveći gubitnik ovog mini-rata u Banjskoj („Netko bješe Strahiniću Bane, bješe Bane u malenoj Banjskoj“ – videćemo da li će ovo selo opet ući u narodnu poeziju) biti srpski narod na Kosovu
Prvo se kao tema nametala inflacija. Vetar u leđa ovoj već naizgled izduvanoj priči dali su avgustovski podaci o rastu cena hrane u Evropi. Srbija je stvarno postala lider jer je sa tzv. food inflation od 17,9 odsto (31. 8. 2023/31. 8. 2022) iza sebe ostavila sve druge zemlje. Tačnije, ispred nas je samo Turska, sa nedostižnih 74,3 odsto, ali je ona ionako više u Aziji nego u Evropi. Tik iza Srbije našla se Mađarska, s prehrambenom inflacijom od 17,1 odsto. Zanimljivo je kako najveći populisti, inače međusobno najveći prijatelji, nanose najveću štetu sopstvenom „populusu“.
Ovu temu je, međutim, potisnuo Dogovor za pobedu koji je potpisalo pet poslaničkih grupa (sastavljenih od jedno desetak stranaka). Ovde je posebno zanimljivo bilo što se u programsko-predizbornom dokumentu (navodno) proevropske opozicije nigde, ni na jednom jedinom mestu, ne pominju ni Evropa ni Evropska unija. Treba li da budemo srećni što se ne pominju ni Evroazijska unija ni BRIKS? I misli li to (proevropska) opozicija da pošto je Vučić sedeo na 2-3-4 stolice, ona ne treba da sedi ni na jednoj?
Takođe, uopšte nije pomenuto ni Kosovo. Samo što ako oni nisu hteli na Kosovo, Kosovo je došlo do njih. I po njih.
Posle oružanog okršaja u selu Banjska na severu Kosova (i dok je više spekulacija nego informacija) ključno je, čini se, jedno: istragom bi trebalo pokazati – i na sudu dokazati – kakva je u čitavoj toj drami, od prologa do epiloga, bila uloga „zvaničnog Beograda“. Od odgovora zavise i implikacije mada je glavna, čini se, već izvesna: „Ubijena je ideja zajednice srpskih opština“, rekao je analitičar Dušan Janjić.
Ono što zbunjuje jeste činjenica da je napad izveden u trenutku kada je ZSO u međunarodnoj zajednici stajala nikad bolje i da je tom akcijom (uzgred, prilično amaterski izvedenom – što izaziva pitanja o njenom stvarnom karakteru i cilju) Vučić „pucao sebi u nogu“. Da li se zbog toga kao neko kome ovakav razvoj situacije ide u prilog pominje Rusija i da li je zbog toga Vučić sutradan išao kod ruskog ambasadora?
Sa druge strane, akcija je došla kao melem na ranu Kurtiju, koji je bio takoreći sateran u ćošak, pod velikim pritiskom i Evrope i Amerike. Tako kaže logika. Ali možda je tako ispalo, a da nije tako zamišljeno.
Bez obzira na konačan rasplet, Aleksandar Vučić neće moći da bude oslobođen odgovornosti. Pre svega političke, razume se. Najpre zbog načina na koji je upravljao severom Kosova, pogotovo ljudi na koje se oslanjao. Drugo, atmosfera koja je dugo, a u poslednje vreme sve intenzivnije stvarana u Srbiji, to „pumpanje mišića“, tj. militarizacija društva, to širenje nacionalizma i primitivizma s nacionalnih medija, takoreći zakonito, vodilo je, moralo dovesti i na kraju dovelo do – eksplozije. A gde će da eksplodira nego tame gde je baruta najviše – u „južnoj srpskoj pokrajini“.
Šta god na kraju budemo saznali – a valjda ćemo makar najvažnije saznati – već sada se može reći da će najveći gubitnik ovog mini-rata u Banjskoj („Netko bješe Strahiniću Bane, bješe Bane u malenoj Banjskoj“ – videćemo da li će ovo selo opet ući u narodnu poeziju) biti srpski narod na Kosovu. Da su i tamošnje vlasti zapaljivim nabojima punile atmosferu u kojoj se samo čeka varnica, svedoči i ostavka doskorašnjeg Kurtijevog savetnika Petra Miletića, kao i nedavne reči Rade Trajković da „koordinisana hapšenja Srba širom Kosova jesu jasna i svesna eskalacija i destabilizacija naše zajednice“.
Položaj Srba na Kosovu teško da će makar u neposrednoj budućnosti biti bolji. Ako „dole“ uopšte bude Srba. Jer, kako javljaju mediji iz Severne Mitrovice, sve je manje đaka u srpskim školama.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 28. septembar 2023.