Vučićeva logika: šta je sto batina po tuđim leđima. Takva mu je i kosovska politika. Sad je izdao „nalog za hapšenje“ albanskog policajca koji je maltretirao srpskog maturanta. Misli li neko da sad strepi kosovska policija? Ni najmanje nego strepi srpska zajednica na Kosovu. I sve zarad šake glasova u Šumadiji. Ne zna se da li je to politički gluplje ili ljudski bezosećajnije

On, dva metra, udario na ženu od „metar i žilet“. To vam je Vučić. Sad je Nataša Kandić državni neprijatelj broj jedan. Sve snage, uključujući i one parapolicijske poput Informera, angažovao je u hajci na predsednicu Fonda za humanitarno pravo.

To su vam srpski radikali. Kako su još pre 150 godina okarakterisani: ponizni prema jačima, osioni prema slabijima.

A Vladan Petrov, sudija Ustavnog suda Srbije, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sve uspijajući se kao neka gospođica, uzeo da piše denuncijacije. Štaviše – i optužnice. Kaže: rektor Vladan Đokić zloupotrebio ovlašćenja. Nezadovoljan je kadija, očigledno, poput Vučića, radom tužilaštva, pa se kandiduje i za ulogu državnog tužioca. Zbilja, trebalo bi najzad te dve funkcije i formalno objediniti. Time bi Srbija ispunila najvažniji uslov za ulazak u Uniju. Ne Evropsku, naravno, nego onu kojoj Vučić stvarno teži i ka kojoj sve brže napreduje, Evroazijsku.

Jer, evo pre samo dvadesetak dana iz centra EAU, Moskve, Vučić je slao otrovne strele prema Evropi. Poručio je, ljutito, kako sprema „ozbiljan odgovor“ Evropskoj uniji zbog kritika njegovog poklonjenja Putinu. „Reći ću im sve šta mislim o svakoj vrsti političkog odnosa koji su imali prema Srbiji“, rekao je Vučić. Ništa od toga, naravno, nije bilo.

Tim više zaprepašćuje činjenica da se opozicija još uvek hvata na to Vučićevo „bućkalo“; to jest ako ne baš na sva, onda dobar deo. Pa onda oni skrešu Evropi u brk sve što imaju. I sve javno. Ima u tom društvu, nažalost, i ne mali broj studenata. Ovih koji blokiraju fakultete i koji su u dobroj meri odblokirali i osvestili Srbiju, ali ponekad se čini da sve više sami sebe blokiraju.

A to je zbilja šteta jer Vučić zaista nikad nije stajao gore. Nekad nije ni morao da podmićuje birače da glasaju za njega. Onda je bio primoran da počne. Najpre je to bilo sitno – kilo šećera, litar ulja. A sad – traktor. Zar to ne govori najbolje o tome koliko je Vučićeva vlast dozlogrdila narodu.

Jedino što „srećni dobitnici“ još nisu, bar ne u potrebnom broju, shvatili da sve to što im Vučić navodno udeljuje, nije njegovo nego njihovo. Uzme kredit (kod kuće ili u inostranstvu, svejedno) kupi traktor i onda im ga „pokloni“. A kredit, razume se, posle otplaćuju oni. I njihova deca.

Takva je Vučićeva logika: šta je sto batina po tuđim leđima. Takva mu je i kosovska politika. Sad je izdao „nalog za hapšenje“ albanskog policajca koji je maltretirao srpskog maturanta. Misli li neko da sad strepi kosovska policija? Jok, ni najmanje nego strepi srpska zajednica na Kosovu. I sve zarad šake glasova u Šumadiji. Ne zna se da li je to politički gluplje ili ljudski bezosećajnije.

Simbolično je to – dva Vladana, dva putića, vode na dve strane, što bi rekla Lepa Lukić. Manje-više to je izbor pred kojim se nalaze svaka građanka i svaki građanin Srbije danas, o intelektualnoj eliti da ne govorimo: biti ličnost ili Vučićev pajac.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 29. maj 2025.