Nisam primetio da je pobedu Imamogluove CHP pozdravio i pobedniku čestitao bilo ko iz opozicije. Iz vlasti nije bilo ni za očekivati. A nešto razmišljam, možda bi opozicija imala štošta da nauči od Imamoglua. Bojim se da će više pouka izvući Vučić
Razumem da režimski
mediji prećute pobedu Ekrema Imamoglua na izborima u Istanbulu, ali da to urade
i ne opozicioni nego profesionalni mediji, to mi nije jasno. No, svejedno,
poraz moćnog Redžepa Tajipa Erdogana u glavnom gradu od velikog je, možda i
presudnog, značaja za Tursku. Jer, kao što je rekao sam Erdogan: “Ko vlada Istanbulom,
vlada i Turskom.” A to znači da je vrlo važno i za Evropu. A ono što je važno
za Evropu, važno je za ceo svet.
Još više nego za Evropu, međutim, Imamogluova pobeda, tačnije Erdoganov poraz,
važna je za Srbiju. Tačnije, za Aleksandra Vučića. Vidi se to (i) po tome što
je Vučić u funkciji predsednika Srbije svom kolegi turskom predsedniku čestitao
izbornu pobedu na lokalnim izborima 31. marta, što se u takvim slučajevima ne
radi i što je veliki diplomatski “gaf”. Ali i inače, Erdogan
je jedan od najbližih Vučićevih političkih prijatelja.
Kao što je poznato, Erdogan je zbog navodnih neregularnosti poništio izbore u
Istanbulu. Tada je izgubio (tj. njegova Stranka prava i razvoja) sa 13.000
glasova razlike, sada je njegov protivkandidat dobio 700.000 glasova više.
Kada smo već kod čestitanja, nisam primetio – možda sam propustio – da je
pobedu Imamogluove Republikansko-narodne partije (CHP) pozdravio i pobedniku
čestitao bilo ko iz opozicije. A nešto razmišljam, možda bi opozicija imala štošta
da nauči od Imamoglua. Bojim se da će više pouka izvući Vučić.
Naime, nije današnja Turska neka uzor-demokratija. Naprotiv. U poslednjih nekoliko
godina, tj. od sumnjivog vojnog puča jula 2016, u Turskoj je uhapšeno oko
50.000 ljudi. Mnogi su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. Među uhapšenima
bilo je najviše pripadnika vojske i policije, ali i državnih službenika, lica
iz pravosuđa… Novinara! Da, uhapšeno je, kažu, oko 100 novinara i zatvoreno
150 medija. Zabranjene su i mnoge nevladine organizacije.
Sa druge strane, Erdoganova bliža i dalja familija bila je u središtu brojnih
korupcionaških i drugih skandala, a direktno ili indirektno imaju izuzetno jake
pozicije u biznisu.
Uprkos svemu tome, dakle, Imamoglu je uspeo da pobedi. Kako? Ako Vučić svoje
kadrove šalje u Kinu, možda bi opozicija svoje mogla da pošalje u Tursku.
Na večnu “vađevinu” Srba da smo 500 godina proveli pod Turcima, pa smo zato
zaostali, Turci su svoju zaostalost, kaže anegdota, pravdali time da su 500
godina vladali nad Srbima. Kako godine prolaze, sve više verujem da su Turci
bliže istini.
Mijat Lakićević
Peščanik.net, 27. jun 2019.