Slučaj Aleksandre Janković Aranitović nova bruka srpskog pravosuđa
Aleksandar vs. Aleksandra
Aleksandra
Janković Aranitović napravila je veliku grešku. Izvređala je (24. jula) preko Tvitera
Aleksandra Vučića i njegovu decu vrlo ružno, primitivno čak. I za to treba da
snosi posledice, onako i onoliko kako i koliko to zakon predviđa. I to nije
sporno.
Međutim, ono što jeste sporno to je ponašanje državnih, odnosno pravosudnih
organa u ovom slučaju.
I to od samog početka. Već prilikom prvog saslušanja u policiji 26. jula, kaže
u razgovoru za Novi magazin Aleksandar Olenik, Aleksandrin advokat, ona je “bila
izmanipulisana”. Rečeno joj je, naime, da “izjavu daje kao građanin, a ne kao
osumnjičeni, što nije bilo tačno i što je policija znala od samog početka, ali
joj to nije saopštila”. Štaviše, “kasnije je i krivičnu prijavu napisala na
osnovu ovako dobijene izjave od građanina, a ne osumnjičene. Da su je odmah
upozorili da izjavu daje kao osumnjičena, možda bi Aleksandra odmah uzela advokata”,
kaže Olenik.
ZLATNO DOBA: Kako god bilo, Aleksandra
je dala izjavu koju je kasnije ponovila i u tužilaštvu i na sudu, gde je priznala
da je napisala te psovke na Tviteru, priznaje čak i da joj je namera bila da
uvredi Vučića jer je bila isprovocirana njegovim, kako je rekla, “lažima”,
takođe na Tviteru, o “zlatnom dobu”, ali ističe da nikada nije imala nameru da
ga stvarno ugrozi niti na bilo koji način može da ga ugrozi.
Uprkos tome, sud je Aleksandri odredio pritvor, u kojem se nalazi, evo, već
više od tri meseca. Tužilac je predlog da se optužena pošalje u pritvor obrazložio
navodnom mogućnošću da Aleksandra ponovi krivično delo jer je “internat lako dostupan”.
Navesti “ovakav razlog za određivanje pritvora predstavlja pravni nonsens”
odlučan je advokat Olenik, ali ni to još nije najgore.
“Tada naš inače neustrašivi predsednik Vučić”, nastavlja sarkastično Olenik, “koji
stalno ističe kako se ‘ne plaši nikoga iz opozicije’ ili se ‘ne plaši da ode na
Kosovo’ i slično, uz pomoć uplašenog i poslušnog tužilaštva optužuje Aleksandru
da mu je, ni manje ni više, ugrozila sigurnost. Ovde se tužilaštvo posebno istaklo
jer je pored traženja pritvora, optužnim predlogom besprizorno, bezrazložno i protivno
pravnoj praksi zatražilo da se zbog vređanja Vučića Aleksandra kazni sa pet godina
zatvora”. Tu Olenik prelazi na strogo pravni teren, pa objašnjava da “i studenti
pravnog fakulteta – o najboljem ikad da se i negovori – znaju da je za ugrožavanje
sigurnosti potrebno da budu ispunjena dva uslova. Prvo, da se radi o stvarnoj pretnji
– ‘ubiću te, noge ću ti polomiti’ i slično – i, drugo, da se žrtva oseća ugroženo.
Psovke, ma kako odvratne bile, nisu pretnje”, ističe Olenik.
VLAST PROTIVNICIMA ALEKSANDRA VUČIĆA VIŠE NE PRETI SAMO ZATVOROM VEĆ, KAO ŠTO SLUČAJ ALEKSANDRE JANKOVIĆ ARANITOVIĆ POKAZUJE, PRETI DA IH OTERA U LUDNICU. TAKO NEŠTO POSTOJI SAMO U NAJMRAČNIJIM DIKTATORSKIM REŽIMIMA
Na
pitanje da li je moguće da se Vučić ipak oseća ugroženo zbog psovki, Olenik
odgovara da se on “možda oseća ugroženim, ali ne zbog psovki žene iz Bogatića, i
to na Tviteru, već zbog iskazane lične hrabrosti da se čoveku koji vlada pomoću
zastrašivanja javno kaže da ima građana koji ga se ne plaše. Neko je rekao ‘jedan
hrabar čovek je većina’. Taj mali javni prostor društvenih mreža nešto je što i
dalje nije pod kontrolom režima, jeste zagađeno i zatrovano, ali je i dalje slobodno”,
naglašava Olenik.
VACIĆ: Ni to, međutim, nije sve. Sigurno
je da sudija Višeg suda u Beogradu Jelena Škulić i tužilac Dragan Danilović znaju
razliku između uvrede i psovke i da još bolje znaju da Vučić nije mogao biti ugrožen
psovkama, ali ipak Aleksandru drže u pritvoru više od tri meseca. “Ovo je samo još
jedan dokaz o poslušnosti pravosuđa, koje dopušta da ga režim zloupotrebljava, identično
kao kada je u pitanju bio uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je posle
reakcije javnosti pušten iz zatvora, mada je i dalje u pritvoru, ali samo kućnom.
Znajući da su već uveliko mogli da završe sa suđenjem Aleksandri
Janković
Aranitović jer je ona priznala šta je napisala, sud i tužilaštvo pokušavaju da
sve ovo ostane daleko od očiju javnosti, u mraku. Kod nas se i inače pritvor
veoma lako određuje, ali u ovom slučaju pritvor se zloupotrebljava kao kazna za
predsednikovu povređenu sujetu, ali i kao primer ostalima na društvenim
mrežama. Jedini način da joj se ukine pritvor i da se Aleksandra oslobodi jeste
ponovno snažno angažovanje javnosti”, smatra naš sagovornik.
Ni to, međutim, nije najgore. Osim zatvorskom kaznom od pet godina, Aleksandri se
preti, opet preko suda i tužilaštva, i obaveznim psihijatrijskim lečenjem u ustanovi
zatvorenog tipa, u narodu poznatoj kao – ludnica. Naime, Aleksandra boluje od bipolarnog
poremećaja ceo svoj život i uvek je lečena na slobodi, i to po odluci psihijatara
iz Šapca, ali i iz Beča, gde je poslednji put bila kod lekara. “Za razliku od bečkih
i šabačkih psihijatara, u zatvorskoj bolnici je urađeno veštačenje od sudskih veštaka
koji prvi u toku celog Aleksandrinog života nalažu obavezno lečenje u instituciji
zatvorenog tipa, što tužilaštvo oberučke prihvata, te traži, pored pet godina zatvora,
i institucionalno lečenje bez ograničenog trajanja”.
NAKON ŠTO JE ALEKSANDAR OBRADOVIĆ NAPUSTIO CENTRALNI ZATVOR U BEOGRADU, I TO SAMO ZBOG PRITISKA JAVNOSTI, U NJEMU JE OSTAO TRENUTNO JEDINI POLITIČKI ZATVORENIK
Da
je reč o teškoj zloupotrebi prava, pravosuđa i pravnog sistema u celini potvrđuje
slučaj Miše Vacića, koji se dogodio u istom tom Šapcu. Ovaj “ugledni”, što će
reći vlastima blizak srpski desničar nedavno je javno pretio gradonačelniku
Šapca Nebojši Zelenoviću. Pri čemu nema nikakvih psovki nego se radi o klasičnim,
“eklatantnim”, što bi rekli, pretnjama. I, štaviše, Miša Vacić je na čelu
desničarske političke organizacije čiji su članovi osobe očigledno spremne i
sposobne da ostvare ove pretnje.
Ali, u slučaju Miše Vacića – nikom ništa. Da li je Miša Vacić pozvan kao građanin
u policiju da da izjavu? Da li je policija predala krivičnu prijavu protiv njega?
Da li tužilaštvo traži da bude uhapšen? Pitanja su, naravno, retorička jer svi
znaju da je odgovor negativan. “Ne samo da građani nemaju zaštitu od institucija
već su baš građani koji imaju hrabrosti najviše i ugroženi zbog zloupotrebe institucija,
i to baš onih koje bi trebalo da štite građane, njihovu slobodu i njihova prava”
zaključuje u ovom okršaju dva Aleksandra onaj s prezimenom Olenik.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 14. novembar 2019.