U krizu nas je uvalio nedostatak slobode, a tek kad se kriza razbuktala, videli smo koliko je sloboda važna

Kineski sindrom

Ovih dana se vodi rasprava o tome kako će svet izgledati posle korone. Izgledaće kao i sad – jedino će ulice biti malo punije – ali kako će se razvijati, zavisi pre svega od toga kakvo naravoučenije svet, Evropa posebno, izvuče iz ovoga što nam se dešava.
Prvo i najvažnije bilo bi da je ova kriza (čije će se dimenzije i uzroci tek sagledavati) pokazala presudni značaj (nedostatka) slobode. Druga je da nam treba više, a ne manje globalizacije. Naravno, sa određenim karakteristikama.

KAIŠ: Teško je tvrditi da je Si Đinping namerno poslao koronu u Evropu, ali da se poneo sasvim nemarno, u to nema nikakve sumnje. U stvari, nemarno je blaga reč. Taj stepen neodgovornosti graniči se sa zločinom. I prema sopstvenom narodu i prema celom svetu.
Već je mnogo dokaza da su kineske vlasti, na čelu s Komunističkom partijom Kine, svesno prikrivale činjenice u vezi s koronom. Ovih dana su Reporteri bez granica izašli sa analizom koja to vrlo dobro dokumentuje.
Najpre, u oktobru (18) prošle godine Centar za bezbednost zdravlja “Džon Hopkins”, jedna od vodećih ustanova ove vrste u Americi, skupa sa Svetskim ekonomskim forumom i Fondacijom Bila i Melinde Gejts sproveo je simulaciju svetske zaraze 18. oktobra 2019. Zaključci ove simulacije bili su alarmantni – pokazali su da bi prva sledeća pandemija za 18 meseci mogla odneti 65 miliona života. Ali “zahvaljujući” strogoj kontroli interneta, koju je nametnula KP Kine na čelu sa Si Đinpingom, onemogućeno je da rezultati ove simulacije dođu kako do stručne tako i do šire javnosti u Kini, te su sprečeni da se pripreme za nadolazeći scenario.

TEŠKO JE TVRDITI DA JE SI ĐINPING NAMERNO POSLAO KORONU U EVROPU, ALI DA SE PONEO SASVIM NEMARNO, U TO NEMA NIKAKVE SUMNJE

Nakon što se sredinom novembra bolest pojavila, nadležni su opet odbijali da upoznaju javnost o onome što se dešava i da preduzmu bilo kakve mere. Kada je krajem decembra (30) direktor hitne pomoći u Centralnoj bolnici u Vuhanu Ai Fen sa grupom lekara poslao informaciju da se suočava s “koronavirusom koji je nalik na SARS”, vlast je odgovorila hapšenjem osmoro doktora “zbog širenja lažnih glasina”. A kako je to u 465. broju Novog magazina pisao Nikola Lunić, dr Li Venliang (Li Wenliang), koji je u pokušaju da upozori javnost bio najuporniji – i koji je 7. februara umro od posledica koronavirusne upale pluća – prisiljen je čak da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu.
Svetsku zdravstvenu organizaciju o postojanju epidemije Kina je obavestila sa mesec i po dana zakašnjenja, tek 31. decembra 2019. Ali i to tako što je istovremeno na najvećoj kineskoj društvenoj platformi WeChat cenzurisala veliki broj ključnih reči koje su se odnosile na epidemiju. “Da nije bilo cenzure, društvena mreža WeChat, koja ima ogroman broj korisnika, mogla je da posluži kao platforma na kojoj bi novinari objavili izveštaje i savete o tome kako se zaštititi od epidemije”, kažu Reporteri.
Lekari su u Šangaju 5. januara uspeli da izdvoje “sekvence genoma koronavirusa, ali kineske vlasti nisu želele da objave tu vest”. A kada je posle nekoliko dana, tj. 11. januara, pošto je zabeležen prvi smrtni slučaj od koronavirusa, neko iz istraživačkog tima ipak objavio informaciju na open source platformi, istog trenutka po kratkom postupku došlo je do zatvaranja laboratorije.
Dakle, kineske vlasti, predvođene Komunističkom partijom, na čelu sa mudrim Si Đinpingom, mesecima su krile istinu od svojih građana. A oni koji su pokušali da upoznaju javnost s tom istinom, grubo su ućutkani. Nedostatak slobode onemogućio je kineski narod da se izbori sa bolešću i izazvao neprocenjive štete. Ona je možda poznata samo bratu Siju, ali on će tu tajnu odneti u grob, ako ikada umre, pošto to nije predviđeno dugoročnim strategijama koje Kinezi, navodno, stalno prave.

I PUT: Evropa se, na suprotnoj strani, s nedostatkom slobode suočila na potpuno drugačiji način. Ubrzo pošto je konačno otkriven, koronavirus napustio je Si Đinpingovu teritoriju. Prvi slučaj infekcije virusom van Kine zabeležen je na Tajlandu 13. januara. “Da su svetski mediji imali potpuni uvid u informacije koje su skrivali kineski zvaničnici, uključujući veličinu epidemije pre 13. januara, velika je verovatnoća da bi ranije shvatili buduće razmere epidemije, potencijalno smanjujući rizik od njenog prenošenja izvan Kine i prerastanja u pandemiju”, zaključili su Reporteri bez granica.
Međutim, tu nije bio kraj lakomislenom ponašanju CK KP Kine. Otprilike tih dana, u drugoj polovini januara, turistički portali objavljuju vesti o predstojećoj “najezdi” kineskih turista na Evropu i čitav svet. I to, što je posebno zanimljivo, istovremeno sa vestima o prilično alarmirajućoj situaciji u Kini.

KINESKI SISTEM, DAKLE, NE SAMO DA SE NIJE POKAZAO SPOSOBNIJIM DA REAGUJE NA KRIZU NEGO JE KRIZU PRVO PROUZROKOVAO, A ONDA PRODUBIO I PROŠIRIO

“Kinu ovih dana potresaju vesti o novom koronavirusu koji se širi zemljom, a navodno najgore tek dolazi”, piše tako jedan od njih. A u nastavku odmah donosi: “Dodatni problem u borbi s virusom predstavlja i masovna emigracija ljudi koji ovih dana kreću svojim kućama ili na putovanja izvan Kine.
Prema podacima putničkih agencija, zbog proslave Nove godine oko 10 miliona Kineza otputovaće izvan Kine”. Navode se i “najpopularnije destinacije”: Australija (doduše, stavlja se ograda, pre požara) i Novi Zeland. Zatim dolaze “zemlje Indokine – Tajland, Laos, Vijetnam, Kambodža, Malezija, Singapur. Kinezi rado putuju i u Južnu Koreju i Japan. A u Evropi će naviše Kineza posetiti Italiju, Francusku, Španiju, po tek onda Britaniju… Ide se i u Rusiju i Ujedinjene Arapske Emirate, da njih ne zaboravimo. “Gde god da Kinezi krenu – s njima će stići i viroza, pa strah od globalne epidemije nije baš u potpunosti neopravdan”, upozorava se u informaciji. Konačno, onima koji nameravaju u Kinu preporučuje se da “obavezno ponesu maske, redovno peru ruke i paze šta jedu”. Valjda zato što je, navodno, zaraza krenula sa neke riblje pijace, mada je, prema drugim informacijama, “nulti” zaraženi jeo supu od slepog miša.
Kineska nova godina svečano je dočekana i u Srbiji, već tradicionalno” u Beogradu, na Kalemegdanu, a prvi put i u Novom Sadu.
Srećom, bar tako kažu zvanične informacije, korona u Srbiju nije stigla s Kalemegdana nego iz Milana.
Odakle god da je korona stigla u Evropu, ona je Evropljanima, kao i Kinezima, mada na bitno drugačiji način, ukazala na važnost slobode. To jest, kako to izgleda kada vam oduzmu slobodu. Jer, odjednom se takoreći ceo evropski kontinent našao u zatvoru, karantinu, samo/izolaciji – nazovite to (u skladu sa evropskim pluralizmom) kako god hoćete. Iako je i u najpogođenijoj Italiji zaraženo manje od jedan odsto stanovništva, ostalih 99 odsto našlo se “iza brave”. Tako su Evropljani na sopstvenoj koži mogli da osete šta znači gubitak slobode.
Valja očekivati da će Evropljani – njihova slobodarska i demokratska tradicija na to upućuje – umeti da brane skupo stečenu slobodu. Mada to neće biti nimalo lako. Tim pre što se iz određenih krugova već širi fama kako je kineski totalitarni sistem pokazao veću efikasnost u borbi protiv korone od evropskog demokratskog. To se, naime, nameće kao zaključak iz podatka da je u Kini od virusa umrlo (svega) 3.200 ljudi. Ono što ovde, pre svega, pada u oči jeste potpuno poverenje u zvanične podatke kineskih vlasti. Istih onih vlasti koje su prethodno mesecima sakrivale istinu i lagale i sopstveni narod i ceo svet. I ne samo to nego su one koji su pokušali da kažu istinu ućutkali brutalnim i ponižavajućim represivnim metodama. Uzgred, u Kini godišnje umire sedam, osam miliona stanovnika, dnevno dakle 20-25.000, a sada se zbog (navodno) nekoliko hiljada organizuju “molebani i litije”, na kineski način, naravno. Licemerje bez granica.

DRUGA POUKA OVE KRIZE JE DA JE REŠENJE U VEĆOJ SARADNJI, U IZGRADNJI MEĐUNARODNIH ASOCIJACIJA I ORGANIZACIJA. U KRAJNJOJ LINIJI – U SVETSKOJ DRŽAVI

Verovati takvim vlastima, nasedati na jednu tako providnu laž, neozbiljnost je prvog reda, ali ona u sebi krije opasnost najvišeg stepena i potencijalno vrlo ozbiljne posledice. Kineski sistem, dakle, ne samo da se nije pokazao sposobnijim da reaguje na krizu nego je krizu prvo prouzrokovao, a onda produbio i proširio.
Sve u svemu, aktuelna kriza je čovečanstvu, koje je već zapadalo u populizam i antiliberalizam, pokazala da je sloboda ključna ljudska vrednost i da je opasnost od gubitka slobode najveća koja mu u ovom času preti.

ZAJEDNO: Pored teze u superiornosti kineskog “modela”, koja se ovih dana često mogla čuti, pojavila se, možda makar podsvesno njime inspirisana, još jedna. Često se, naime, može čuti da je u Evropi došlo do “kraha zdravstvenog sistema” i da to traži intervenciju države. Pri tome se zaboravlja da je zdravstvo u Evropi već u najvećoj meri i odavno podržavljeno. Naravno, ne znači da zdravstveni sistem ne može biti funkcionalniji i efikasniji (javna je tajna da je vrlo neracionalan), ali je pravo pitanje gde su kvarovi i kako ih popraviti. Više države ne znači uvek – po pravilu je, zapravo, obrnuto – više nekog (javnog) dobra; u konkretnom slučaju – zdravlja. Srbija, recimo, ima najviše kreveta u regionu (oko 560 na 100.000 stanovnika), ali to nije donelo kvalitetniji zdravstveni sistem. Takođe, čak i da izgradite i držite 10 bolnica u rezervi, trebaće vam (obučenih) lekara kada se pojavi 10 puta više bolesnika, a njih (lekare, ne bolesnike) ne možete držati u rezervi.
Kada je pak reč o koroni, najveći problem je zapravo bila neblagovremena i neodgovarajuća informisanost. To je bar delom posledica slabih komunikacija. A to je opet povezano sa slobodom. Savremene tehnologije uspele su da zidove pojedinih država – koje su podigli njihovi vladari – probiju i preskoče. Ali to nije bilo dovoljno.
Sa druge strane, pandemija je pokazala u kojoj je meri svet povezan, to jest, koliko su ljudi i kao pojedinci i kao narodi međusobno upućeni jedni na druge. Ako je već svet “jedno”, bolje je da budemo – zajedno.
Iz toga proizlazi druga pouka ove krize. Antiglobalizam je “aut”, globalizam je (ponovo) “in”. “Suverenizam” je, zapravo, izolacionizam, a to ne spasava svet od pošasti. Ljude i robu možete zaustaviti na granici, ali viruse (kao ni kriminalce) ne možete. Rešenje je u većoj saradnji, u izgradnji međunarodnih asocijacija i organizacija. U krajnjoj liniji – u svetskoj državi. Zasnovanoj, da ne bude zabune i da se poslužim Kantom, na liberalnim načelima.
Ili, da parafraziram Kenedija: “Cena slobode uvek je visoka, ali su je ljudi uvek plaćali.”

Mijat Lakićević
Novi magazin, 9. april 2020.