Država je, u skladu sa osnovnim načelima liberalizma, neka vrsta osiguravajućeg društva od elementarnih nepogoda

Čekajući (vruću) jesen

Srbiji u ovom trenutku stoji na raspolaganju oko 2,5 milijardi evra za podršku privredi do kraja godine. Kao i za početak iduće. Najpre, to je kredit od Međunarodnog monetarnog fonda, odakle Srbija može da povuče milijardu i po evra s kamatnom stopom od jedan odsto. Ta mogućnost postojala je i pre dva meseca, kada se Srbija iz nerazumljivog razloga zadužila na tržištu po tri puta većoj ceni. Kako god, na novac MMF-a i dalje možemo da računamo.
Drugi izvor sredstava je evropski fond za zapadni Balkan. Od 3,3 milijarde evra koje je Evropska unija odvojila za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, naša zemlja može da dobije – srazmerno svojoj veličini i broju stanovnika – bar trećinu. Doduše, najveći deo tih para opet čine zajmovi, ali ni bespovratna sredstva nisu zanemarljiva.
Uzgred, upravo se na ovom slučaju može lepo videti koliko Srbija gubi time što nije članica Evropske unije. Hrvatska će, naime (iz evropskog fonda za saniranje posledica krize izazvane epidemijom covida-19, teškog 750 milijardi evra) dobiti oko 10 milijardi. Od toga će gotovo tri četvrtine (7,36 milijardi) biti grant, a ostalo (2,65 milijardi evra) pozajmice. Pomalo grubo izračunato, ali vrlo ilustrativno – Srbija će od Evropske unije dobiti na poklon oko 100 evra po stanovniku, a Hrvatska gotovo 20 puta više – 1.800 evra po stanovniku.
Treba li napominjati da od bratskih zemalja Rusije i Kine Srbija nije dobila i neće dobiti ni (evro)centa.

VUČIĆEV PAZAR: Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, zatražila je od Vlade Srbije da propiše nove mere pomoći privredi i radnicima jer nas, kako je rekla, “u septembru očekuje izuzetno loš socijalno-ekonomski scenario”. I njen kolega predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” i predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Zoran Stojiljković isto misli. “Sindikati i poslodavci smatraju da jedan paket pomoći privredi neće biti dovoljan, te da mora doći do drugog paketa mera, ali uz selektivnost, odnosno veću kontrolu kome se pomoć daje”, rekao je nedavno Stojiljković.
Sa druge strane, država se pravi “nevešta”. Prema rečima Zorana Đorđevića, ministra za rad i zapošljavanje, Vlada Srbije nije napravila nikakve nove konkretne mere pomoći privredi. Ipak, Đorđević je dodao da očekuje da nove mere budu donete u skladu sa onim što se bude dešavalo na globalnom planu, te da će u njihovo donošenje “biti uključeni i poslodavci i radnici”.

SRBIJA U OVOM TRENUTKU MOŽE DA RAČUNA NA OKO 2,5 MILIJARDI EVRA ZA PODRŠKU PRIVREDI

Predsednik Vučić bio je, međutim, mnogo nepopustljiviji. “Odakle, hoćete da štampamo pare”, rekao je 4. jula u Batajnici, odgovarajući na novinarsko pitanje o eventualnim novim merama. “Nema, država ne može da obezbedi još para. Ako bude obezbeđivala još više, država će ugroziti stabilnost i stopu javnog duga, a ja sam obećao narodu da javni dug neće preći 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je Mastriht nivo”, kazao je Vučić.
Nije verovatno da će predsednik održati ovo svoje obećanje. Pre bi se reklo da je Vučić, narodski rečeno, “tvrdio pazar”. To jest, da gradi situaciju u kojoj će njegova žrtva, kad popusti pred zahtevima privrede, odnosno uspeh što je obezbedio pare, biti veći.
Isplatom poslednje, treće rate pomoći privrednicima početkom jula potrošene su sve pare iz majskog zajma od dve milijarde evra. A ne samo, prema procenama sindikata, zbog produženog dejstva epidemije situacija će u drugoj polovini godine biti još i teža nego u prvoj. Koliko – zavisi od brzine oporavka zapadnoevropskih privreda na koje je Srbija u najvećoj meri oslonjena. Ipak, prema procenama ekonomista, nezaposlenost će sa ispod 10 odsto u prvoj polovini godine porasti na 13-14 odsto.
Između porasta nezaposlenosti i porasta javnog duga Vučić će – ma koliko se kleo u Mastriht – sigurno izabrati ovo drugo. Na to će ga nagoniti ne samo ekonomski i socijalni razlozi nego i politički. Sigurno će, naime, nastojati da demonstracije, koje su već počele i koje su izazvane pre svega političkim nezadovoljstvom, ne budu dodatno podstaknute, tj. omasovljene nekom pobunom otpuštenih.

ZIMNICA: Jeste da se kod nas “vruća jesen” najavljuje već godinama, ali ko zna, možda se “meteorolozima” baš ove godine posreći. To će se, dakle, Vučić po svaku cenu truditi da spreči. Drugim rečima, moraće da deli pare, makar ih prethodno pozajmio.
Da će se Srbija još zadužiti do kraja godine, smatraju i ekonomisti. Naime, javni dug Srbije porastao je sa 24 milijarde evra ili 52 odsto BDP-a, koliko je iznosio na početku 2020, na 26,8 milijardi evra (57 odsto BDP-a) na dan 31. maja. Prema procenama Milojka Arsića, dug će na kraju godine premašiti 28 milijardi evra i dostići 61-62 odsto bruto domaćeg proizvoda. U ovoj situaciji ni “svetski finansijski policajac” MMF, vidi se to i iz aktuelnih izjava njegovih zvaničnika, ne bi u tome video nikakav prekršaj.
Međutim, ako novac nije problem, kreatori novog paketa mera svakako će se naći pred problemom kako da ga rasporede i raspodele. Veliki deo prvog paketa, teškog oko dve milijarde evra, potrošen je poprilično neekonomično. To ne važi samo za onih sto evra po punoletnoj glavi stanovnika (ukupno 600 miliona) nego i za oko milijardu i po evra pomoći privredi. I ta su sredstva, pre svega, razume se iz političkih razloga, tj. potreba predizborne kampanje, deljena i kome treba i kome ne treba. Srećom, tu su se preduzeća sama selektirala, pa su mere koristila samo neka, tj. dobar broj njih plaćao je i poreze i kamate.

IZMEĐU PORASTA NEZAPOSLENOSTI I PORASTA JAVNOG DUGA VUČIĆ ĆE, MA KOLIKO SE KLEO U MASTRIHT, SIGURNO IZABRATI OVO DRUGO

Sada se očekuje da Vlada pokaže više racionalnosti i pomoć usmeri ka onima kojima je stvarno neophodna. U tom slučaju, tj. ako se ne bi rasipalo, i sa manje para mogli bi da budu postignuti bolji efekti.
Pitanje je, međutim, koja vlada. Na pripremanju novih mera već bi trebalo da počne da se radi, ali nova vlada nije ni na vidiku. Predsednik SPS-a Ivica Dačić, rekao je u nedelju 12. jula da ga Vučić još nije zvao na razgovor oko novog partnerstva, tj. nove vlade. Sa druge strane, pažljivo i precizno odmeravanje novih mera zahteva i vreme, ali i odgovarajuće kadrove. Izgleda da će se Vučić s tim ovog puta suočiti ozbiljnije nego ikada pre. Ne toliko što nema ljudi koji bi funkcije prihvatili nego što nisu sigurni da će na njima potrajati.

Pad BDP u EU preko osam odsto

Prema prognozama Evropske komisije, bruto domaći proizvod zemalja evrozone pašće 8,7 odsto u 2020. i zatim se oporaviti u 2021, kada se predviđa rast od 6,1 odsto. Pad je veći, a oporavak sporiji nego u prolećnim prognozama. Početkom maja EK je prognozirala pad BDP-a u zoni evra na 7,7 odsto u 2020. i zatim oporavak i rast od 7,4 odsto u 2021.
Italija, Španija i Francuska najviše su pogođene krizom. Očekuje se da će italijanski BDP pasti 11,2 odsto, da bi porastao 6,1 odsto. Predviđeno je da će španski BDP pasti 10,9 odsto u 2020. i zatim se oporaviti sa rastom od 7,1 odsto u 2021, dok bi u Francuskoj BDP mogao pasti 10,6 odsto u 2020. i onda porasti za 7,6 odsto u 2021. godini.
Nemačka je među zemljama kao što su Luksemburg, Malta i Finska, za koje se očekuje da će više ograničiti ekonomski pad. Za Berlin se ove godine očekuje smanjenje BDP-a od 6,3 odsto i oporavak uz rast od 5,3 odsto u narednoj godini.
Prema ocenama EK, “podaci iz maja i juna nagoveštavaju da je možda najgore prošlo” i da bi “oporavak trebalo da ojača tokom drugog polugođa”. Komisija u svojim prognozama polazi od toga da neće biti drugog talasa zaraze.

Mijat Lakićević
Novi magazin, 16. jul 2020.