Kada se moto nacionalista “prvo nacionalna država, onda sve ostalo” primeni na Kosovo, to znači da će kosovske vlasti dobiti više slobode da rade šta hoće na teritoriji pod svojom kontrolom. Jaka Evropska unija, sa svojim pravilima i pravima, najveći je zaštitnik Srba na Kosovu
Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek. Pa ipak, kao da smo bliži nekom novom ratu nego miru. Zapravo, bitku već imamo, samo što, da parafraziramo Slobodana Miloševića od pre 30 godina, ona više nije oružana, mada ni mogućnost da se takva ponovo desi još nije sasvim isključena. U svakom slučaju, zamrznuti konflikt, čini se, ima najviše vatrenih pristalica.
Oni svoje opredeljenje zasnivaju na dve premise. Prva bi se mogla izraziti kao: “Slaba Unija – jaka Srbija. Setićete se da su srpski nacionalisti zagovarali tezu “Jaka Srbija – jaka Jugoslavija”, te da su optuživali komuniste da su posle Drugog svetskog rata primenili princip “Slaba Srbija – jaka Jugoslavija”. Sada su “obrnuli ćurak”, pa tvrde da interesima Srbije više odgovara slaba Evropska unija, tačnije da bi joj najviše odgovaralo da Unije uopšte ne bude. Nedavno je na jednoj televiziji ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačić govorio kako će na izborima za Evropski parlament pobediti tzv. suverenisti, tj. protivnici jačanja Evropske unije. To je dobro za Srbiju, tvrdio je dalje Dačić, jer će oni, navodno, imati više razumevanja za poziciju i zahteve Srbije u vezi sa razrešenjem kosovskog čvora.
Stvari, međutim, stoje potpuno suprotno. Suverenisti su u stvari nacionalisti – protiv kojih bi, “po definiciji”, socijalisti trebalo da budu, ali to je druga priča – koji, opet “po definiciji”, insistiraju na jačanju nacionalne države i manje brinu o univerzalnim ljudskim slobodama i pravima. Njihov moto je: prvo nacionalna država, onda sve ostalo.
Kada se primeni na Kosovo, to znači da će kosovske vlasti dobiti više slobode da rade šta hoće na teritoriji pod svojom kontrolom. A to dalje znači veću opasnost da će slobode i prava srpskog stanovništva, njegove ustanove i imovina, biti ugrožavani bez mogućnosti da neko “sa strane” interveniše. Jaka Evropska unija, sa svojim pravilima i pravima, najveći je zaštitnik Srba na Kosovu.
Druga teza zagovornika zamrznutog konflikta glasi: Vreme radi za nas ili “Dogodine u Prizrenu”. Naravno, to je svojevrsna “replika” jevrejske parole “dogodine u Jerusalimu”. Analogije su u društvenim i istorijskim procesima i inače nefunkcionalne, a ova posebno. Zašto?
Jevrejska ideja/politika imala je jaku ekonomsku pozadinu. U dvostrukom smislu. Prvo – Jevreji su posedovali (i poseduju) veliki deo svetskog bogatstva. Neuporedivo veći nego Srbi danas. Zahvaljujući tome, mogli su mnogo više da utiču na postupke najmoćnijih država sveta iako sami nisu imali državu. Recimo, na Ameriku mnogo više nego Srbija na Rusiju. Da ne govorimo o razlici između američke i ruske moći.
Drugo, Jevreji su kao nosioci finansijskog kapitala bili neka vrsta pionira globalizacije. Oni koji zastupaju tezu”vreme radi za nas” zapravo su protivnici globalizacije i liberalizacije. A to je kao da se borite protiv okretanja Zemlje oko svoje ose.
Umesto “Dogodine u Prizrenu”, Srbija trebalo da zastupa parolu: “Prizren – otvoren grad”. Dakle, gde god da bude granica između Srbije i Kosova, ona treba da bude otvorena. Da bude dozvoljen slobodan protok robe, kapitala i ljudi. Na taj način će Srbija imati najviše mogućnosti da bude prisutna na Kosovu. Zapravo, jedino tako će “dole” moći da opstane. Jer će moći da investira: i finansijski i intelektualno, kako u privredu tako i u kulturu.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 28. februar 2018.