Kada se kaže da je budžet Srbije za 2020. uravnotežen, iza toga zapravo stoji velika društvena neravnoteža. I neravnopravnost građana kao posledica jednog krajnje etatističkog i voluntarističkog, neliberalnog režima
Primedbe na budžet
Srbije za 2020. u dosadašnjoj javnoj raspravi, ako nešto nisam propustio,
uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta. To jest, Vlada se kritikuje
zbog toga kako planira da potroši budžetska sredstva. Gotovo da nije bilo reči
o prihodima. A ključni problem sa državnim proračunom za iduću godinu jesu
prevelika zahvatanja. Porezi, doprinosi, akcize, carine, takse i drugi načini
iz prebogatog arsenala mehanizama za izvlačenje para iz privatnih džepova opet
će (kao i ove, i prošle godine) državnu kasu napuniti do vrha. To ne znači,
naravno, da država (ne samo ova vlast, nažalost) ne bi mogla da potroši i više,
ali znači da od toga najveći broj građana Srbije ne bi imao neke naročite
koristi. Ovajdile bi se, kao i uvek, društvene grupe privezane za državne
jasle.
Dokaza da je je državna potrošnja previsoka ima više. Previše čak. Recimo, u
proteklih sedam godina bruto domaći proizvod Srbije porastao je, nominalno, oko
30 odsto, tj. sa 4.100 milijardi dinara 2013. na – da procenu uzmemo kao fait accompli – 5.400 milijardi ove
godine. U isto vreme, međutim, budžet Republike Srbije (dakle, bez fondova
zdravstva, školstva i drugih) porastao je preko 50 odsto, tj. sa 800 milijardi
na blizu 1.250 milijardi dinara. Drugim rečima, od privrede i građana uzeto je dvostruko
više nego što je poraslo njihovo ukupno ekonomsko bogatstvo.
To nije ni čudo jer je opterećenje nacije svakojakim dacijama u poslednjih šest-sedam
godina znatno povećano. Prema podatku koji je svojevremeno izneo ekonomista
Milojko Arsić, prosečna poreska stopa u Srbiji od 2012. do 2017. porasla je 13,6
odsto. U međuvremenu, tj. u poslednje dve godine, povećane su akcize na struju,
kao i još neki nameti, tako da je prosečna poreska stopa sigurno još
uznapredovala.
O smanjenju dažbina u Srbiji, međutim, praktično se ne govori. Sve se svodi na “rasterećenje
rada”, pa će iduće godine (posle ovogodišnjeg smanjenja sa 63 na 62 odsto)
opterećenje plata biti redukovano sa 62 na 61 odsto. Što je u odnosu na poresku
planinu u Srbiji gotovo ništa; u svakom slučaju, daleko od potreba. Zanimljivo
je ovde da se čak i raznorazne asocijacije privrednika zbog toga ne bune mnogo.
Verovatno zato što im se to nadoknađuje na drugim stranama, svakojakim
p(r)opustima i privilegijama.
Kao što su, primera radi, subvencije. Ili, što je još značajnija stavka u
budžetu, tzv. rashodi za kupovinu robe i plaćanje usluga. Subvencije (nešto
preko 95 milijardi) i pomenute “javne nabavke” (blizu 138 milijardi) zajedno
iznose 233 milijarde dinara ili oko dve milijarde evra.
Te dve milijarde troše se praktično bez ikakve kontrole. Državni revizor,
doduše, kontroliše zakonitost rashoda, tj. da li je novac potrošen u skladu s
predviđenom namenom, ali ne i kvalitet onoga što je za taj novac dobijeno. Plastično
govoreći, on gleda da li su sredstva predviđena za rekonstrukciju Trga
Republike potrošena onako kako je propisano, ali to što se Trg posle nekoliko
dana raspadne, ne ulazi u njegovu nadležnost. Uzgred, isto važi i za druge
oblasti, poput obrazovanja i zdravstva, gde je kvalitet isporučenog “proizvoda”
na krajnje sumnjivom nivou. Sve u svemu, pomenuta suma bi komotno mogla da bude
prepolovljena, građani zbog toga ne bi bili ni na kakvom gubitku, naprotiv.
Konačno, da ima i razloga i prostora za značajno smanjenje budžeta, pokazuje i
ovo što se dešava s platama u javnom sektoru. Oko čega se po medijima inače i
digla najveća “frka”. One će, kao što je poznato, dogodine biti povećane blizu
10 odsto (tačnije 9,5 u proseku; od osam do 15 odsto, kako u kom ministarstvu).
To ne samo da je znatno iznad (nominalnog – četiri odsto, plus inflacija oko
dva odsto) privrednog rasta nego je i nedostižno za privatni sektor. Čime će se
razlike u zaradama između ova dva sektora, koje su i dosad bile neopravdano
visoke (oko 20 odsto), još više povećati.
Tako da kada se kaže da je budžet Srbije za 2020. – sa prihodima od oko 1.315 i
rashodima od 1.335 milijardi dinara – uravnotežen, iza toga zapravo stoji
velika društvena neravnoteža. I neravnopravnost građana kao posledica jednog
krajnje etatističkog i voluntarističkog, neliberalnog režima.
Mijat Lakićević
Peščanik.net, 23. novembar 2019.