Poseta premijera Rusije Medvedeva došla je Vučiću kao poručena da, pošto je Evropa ohladila Makedoniju, on još malo zagreje svoje odnose sa Rusijom
Ruske teme
Borci “čuvene Krajiške divizije”,
piše Branko Ćopić u “Bašti sljezove boje”, koji “danonoćno u borbi, bez predaha
i odmora” nastupaju od Aranđelovca prema Beogradu, odmarali su se negde pred
ponoć u jednoj udolini ispod puta, kod Boleča. Vojniku Iliji bio je stao sat
koji je pre neki dan dobio od komandira čete; uspeo je da ga uz pomoć drugova
navije, ali nije znao koliko je sati. Istovremeno, cestom poviše Krajišnika “iz
pravca Smedereva već duže prilazi neka jedinica.., prilično uredno”, pa je neko
pomislio da bi to mogli biti i Nemci u povlačenju. U jednom trenutku,
iznerviran što nikako da sazna tačno vreme, “Ilija se poispravlja na utrnula
koljena, savije dlanove oko usta” i vikne: “Ehej, Švabo, koliko je sati,
zdravlja ti?!” I tako nastade sveopšti krkljanac, opisao je pisac “golubijeg
srca” jednu bitku za oslobođenje Beograda oktobra 1944, u priči “Koliko je sati”.
Umesto počasti borcima koji su učestvovali u tom velikom poduhvatu, da 20.
oktobar bude samo njihov dan, taj slavni datum zaklonjen je fitosanitarnim sporazumom
i dispečerskim centrom.
NA TAPETU: Dobro, bila je i vojna
parada, mada nije jasno da li je njome Aleksandar Vučić, predsednik Srbije,
hteo da impresionira ili umilostivi Dmitrija Medvedeva, premijera Rusije. A
možda se samo rukovodio logikom: ako je Putin imao vojnu paradu, kako da je
nema Medvedev, makar u nekom dajdžest izdanju. Pri čemu ostaje potpuno po
strani pitanje čemu uopšte ta parada? Sasvim bespotrebno arčenje ljudskih i
materijalnih resursa. Umesto da 20. oktobar bude dan sećanja na žrtve – blizu
3.000 poginulih partizana i nešto manje od 1.000 crvenoarmejaca, i 15.000
ranjenih. Da Nemce ne računamo. Mada bi već jednom trebalo da dođe vreme da se
i njihove žrtve računaju. Tako bi možda i kupovina “PVO sistema” – PVO, ako
neko ne zna, protivvazdušna odbrana – pod nazivom “pancir S” postala
besmislena. Osim ako smisao čitavog ovog performansa nije da se iskrivi slika o
stvarnim ulogama u ovoj vojnoj operaciji, pa se i datumi proslave pomeraju
prema potrebama ruskih lidera. Putin je, da podsetimo, u Beogradu bio 16.
oktobra 2014, na sedamdesetogodišnjicu, a Medvedev na proslavi 75 godina
oslobođenja, evo, 19. oktobra.
Ovako ispada da je u poseti Srbiji zapravo bila trgovačka misija. Jer, osim
oružja, došli su da nam uvale i svoj nuklearni centar i svoj dispečerski centar
za Železnice Srbije i izgradnju železničke pruge od Valjeva do Crne Gore, kao i
kredit od preko 170 miliona evra, da nabrojimo samo najznačajnije poslove. Sa
druge strane, Srbija je dobila samo tzv. fitosanitarni sporazum, koji bi
trebalo da omogući jednostavnije i jasnije procedure za izvoz voća i povrća u
Rusiju. Suština tog sporazuma je, zapravo, u izbegavanju dvostrukih inspekcija –
i na srpskoj i na ruskoj strani. Preciznije rečeno, sporazum bi trebalo da
omogući da se dokumentima koje izda naša fitosanitarna inspekcija stopostotno
veruje u Rusiji, što znači da ta roba neće biti podvrgavana, što je dosad neretko
bio slučaj, dodatnim proverama u Rusiji.
To bi, očekuje se, trebalo da doprinese povećanju izvoza poljoprivrednih
proizvoda iz Srbije, koji je prošle godine iznosio 320 miliona dolara. Stvar je,
međutim, u tome što taj izvoz poslednjih pet godina opada jer je 2016. bio 340
miliona dolara, a 2014. rekordnih 360 miliona dolara.
Uopšte, velike nade koje su u Srbiji polagane u rusko tržište, nakon što je
Rusija u ekonomskom ratu sa Zapadom uvela embargo na robu iz Evrope i Amerike, i
to baš na prehrambene proizvode, izjalovile su se. Izvoz u prvo vreme jeste
znatno skočio, ali su nas ubrzo druge, konkurentnije zemlje potisnule, tako da
je naš izvoz išao silaznom putanjom.
Sada se nešto slično, mada, mora se priznati, mnogo manje euforično govori o
Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Upravo krajem ove nedelje, u petak 25. oktobra,
premijerka Ana Brnabić trebalo bi da u Moskvi potpiše sporazum o slobodnoj
trgovini Srbije sa EAEU. “Na tržište od 180 miliona stanovnika –
Rusije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana i Jermenije (koje čine EAEU) na
listi proizvoda koji se iz Srbije mogu izvoziti bez carina naći će se ubuduće i
visokokvalitetne voćne rakije, vinjak, cigarete, ovčji i kozji sirevi”, ističe
su tim povodom u “zvaničnim verzijama”.
PREĆUTANE TEME: Ali – neće
automobili. Koliko je puta predsednik (bilo Vlade, bilo Republike) Vučić molio
Vladimira Vladimiroviča da dopusti kragujevačkom Fijatu makar kontingentić od
10.000 automobila, verovatno ne zna ni sam. Molio, molio, pa se umorio; i
odustao. Sad to više i ne pominje.
Ima, međutim, nešto
što i Rusi izbegavaju da pomenu. To je – tok. Nekad Južni, a sada Turski. Naime,
prema najavama zvaničnika sa obe strane, gas bi ovim gasovodom trebalo da
potekne već za dva meseca, krajem decembra 2019. Dakle, i pripreme za svečano
puštanje u rad trebalo bi već da otpočnu. Pa i razgovori o tome. O tome,
međutim, tokom, doduše zaista kao šibica nabijenog boravka ruskog premijera,
nije bilo ni reči. Ili, da budemo precizniji, i ako se govorilo, o tome ništa
nije saopšteno javnosti. Po svoj prilici, Srbija će na toliko željeni “drugi
pravac snabdevanja” – što bi joj uz sigurnost donelo i finansijsku uštedu jer
bi taj gas trebalo da bude jeftiniji – morati još da pričeka.
Zato kredit može da dobije odmah. Reč je o zajmu od 172,5 miliona evra kredita
koji bi trebalo da finansira više stvari: projektovanje i izgradnja novog
dispečerskog centra na železnici; izrada projektno-tehničke dokumentacije za
nastavak rekonstrukcije barske pruge i izgradnja elektrotehničke infrastrukture
brze pruge Beograd – Budimpešta na deonici od Stare Pazove do Novog Sada. Ne
zna se, međutim, najvažnije – uslovi pod kojima je kredit dobijen: rok, kamata,
poček. Ako je cena po kojoj kupujemo “PVO sistem” vojna tajna – mada ni za to
nema razloga – zašto bi to trebalo da bude kredit za železnicu.
Sporazum o istraživačkom centru za nuklearnu tehnologiju – što je, jedni kažu
zasluga, drugi kažu maslo ministra bez portfelja Nenada Popovića – mnogi vide
kao pokušaj Rusa da nam uvale neku nuklearnu elektranu. Pošto im to nije uspelo
u Bugarskoj – gde je trebalo da podignu novu NE “Belene 2” – sada gledaju kako
da nadoknade taj gubitak. Kada se ovome doda Centar za vanredne situacije u
Nišu, kao i da je saradnja sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), nastalom
na prostoru bivšeg SSSR-a, ušla u vojnu strategiju Srbije, te da je u
delegaciji sa Medvedevom bio i ruski ministar za vanredne situacije Sergej
Šojgu, ne čudi što mnogi posetu premijera Rusije Dmitrija Medvedeva vide kao
još jedan korak ka militarizaciji Srbije.
Izvoz – uvoz
Uvoz iz Rusije otprilike je dvostruko veći od srpskog izvoza: prvi je prošle godine iznosio oko dve milijarde dolara, a drugi upola manje. Srbija, recimo, znatno više (1,5 milijardi USD) izvozi u Bosni i Hercegovinu, a izvoz u Crnu Goru (oko 900 miliona USD) samo je za 100 miliona manji nego na ogromno rusko tržište.
Mijat Lakićević
Novi magazin, 24. oktobar 2019.