Ako od dva automobila saobraćajna policija prvi zaustavlja na svakih desetak kilometara i obavlja tzv. rutinsku kontrolu, a drugi i ne pogleda čak i kad prekorači dozvoljenu brzinu, jasno je da dotični državni organ ne “sprovodi” pravo nego ga izvrgava ruglu

Nije tačno da su u slučaju portala Južne vesti poreznici postupali po zakonu.

S tom tvrdnjom su, naime, prema saopštenju iz Nemanjine 11, izašli predstavnici Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju sa medijima nakon sastanka sa novinarskim Timom za dijalog, održanog sredinom (sasvim precizno, 16) avgusta. Kao što se vidi, od tada je proteklo nešto vremena, ali leto je, a i što je još važnije – zločin protiv vladavine prava nikad ne zastareva.

Slučaj Južnih vesti – o kojem je naravno ovde već pisano – zbilja postaje paradigmatičan. Kroz njega se prelama, da ne kažemo da se na njemu slama, čitav pravni poredak Srbije. Evo zašto, dakle, nije tačno da su tokom kontrole rada niškog portala službenici državnog organa od kojeg zavisi ne samo pravni poredak nego i ekonomski napredak “postupali isključivo u skladu sa poreskom regulativom i važećim zakonskim propisima”. I to dvostruko nije tačno.

Najpre, u užem, takoreći pravno-tehničkom smislu, sasvim je jasno (kao što je rečeno u pomenutom napisu, ali mora biti ponovljeno) da propise koji se odnose na javni sektor primenjivati i na privatni predstavlja pravnu i faktičku besmislicu. To je isto kao kada bi, recimo, norme koje se odnose samo na žene primenjivali i na muškarce. Dakle – besmisleno. Toliko da se čovek pita može li biti slučajno.

Drugo, i važnije, jedno od ključnih ustavnih načela jeste ono koje garantuje jednakost pred zakonom. Znači – da zakon važi za sve i svakoga podjednako.

Ako pak državni organi pojedine propise primenjuju na jedne građane, a na druge ih ne primenjuju – čak i ako u prvom slučaju strogo formalno sve rade “po zakonu” – očigledno je da se pomenuto načelo ne poštuje nego krši. Da se i ovde poslužimo ilustracijom. Ako dva auta krenu na neki put, pa jedan od njih saobraćajna policija zaustavlja na svakih desetak kilometara i obavlja tzv. rutinsku kontrolu (stop svetla, prva pomoć, trougao itd.), a drugi i ne pogleda čak i kad prekorači dozvoljenu brzinu, jasno je da dotični državni organ ne “sprovodi” pravo nego ga izvrgava ruglu.

To je upravo ono što se dešava Južnim vestima, a što Poreska uprava Srbije praktikuje i u mnogim drugim slučajevima – sa firmama koje iz ovog ili onog razloga nisu po volji organima vlasti. Dok iz njih ne izlazi mesecima, u one druge ne ulazi godinama. I zbog toga je, između ostalog, privredni rast u Srbiji tako bedno nizak.

To bi, uprkos svojim pravnim savetnicima, trebalo da zna premijerka Ana Brnabić. Iako to, pretpostavljamo, nisu lepe vesti.

Mijat Lakićević

Peščanik.net, 30. avgust 2018.