Naši političari se, blago rečeno, ponašaju poput pijanca. Pozajmljuju na sve četiri strane sveta – valjda u skladu sa četiri stuba spoljne politike, a kad dođe vreme da se dugovi vrate ospu paljbu po globalizaciji (više…)
Ko je danas na političkoj sceni Srbije spreman da penzije i plate u javnom sektoru smanji 15 odsto; da “na ulicu pošalje 100.000 radnika (50.000 zaposlenih u javnom sektoru i 50.000 zaposlenih, iako samo fiktivno, u tzv. preduzećima u restrukturiranju); da proda Telekom; da privatizuje deo EPS-a; da podigne cenu struje za 30 odsto; da privatizuje dobar deo ostalih državnih i komunalnih preduzeća; da poljoprivredu prepusti seljacima i dozvoli prodaju zemlje strancima; da Rusima kaže baj, baj; da se bezuslovno i bezrezervno opredeli za Evropsku uniju; da traži prijem u NATO? (više…)
Reforme su u Srbiji i zapele ne u socijalnom glibu, nego u društvenim vrhovima. Protestuju privilegovani, štrajkuju povlašćeni i, kad se malo bolje razmisli, zašto bi se taj surogat proletarijat ponašao drugačije od doktora plagijatora? U Srbiji se događaji zaista smenjuju kao na filmskoj traci, jedna loša vest potiskuje drugu, a građani Srbije k’o Gabi Novak – “pamte samo sretne dane” (više…)
“Engleska nema ni prijatelje ni neprijatelje, Engleska ima svoje interese”. To, naravno, ne važi samo za Englesku. To važi za (gotovo) sve zemlje, posebno velike, sa imperijalnim ambicijama. Pa tako važi i za Rusiju i njen odnos prema Srbiji (više…)
Sad je već sasvim sigurno da od Južnog toka u dogledno vreme neće biti ništa. Na drugoj strani, postoji srpsko-ruski energetski sporazum, postoje brojna zvanična obećanja da će gasovod biti izgrađen, postoje i vrlo prijateljski odnosi; zar to Rusiji ne stvara obavezu da Srbiji nadoknadi štetu koja je nastala neizgradnjom gasovoda (više…)
